Kada je Kristina Radenković preminula, ostavilo je zaista dubok i bolan trag u srcima i duhovima ljudi. Kristina Radenković je već duže vreme, skoro trećinu svog života, uključena u igru pod nazivom “Slagalica”. Ova igra se dešava već 30 godina. Najtužnija stvar koja se desila Kristini podseća je na ovaj čuveni kviz. Došla sam 2012. godine, kada je “Slagalica” još bila prilično mlada.
Od tada sam dio toga više od trećine cijelog života! Marija Veljković je tu još duže, više od polovine svog života. Ovo je zaista posebna proslava za nas i tako smo ponosni na sve ljude koji gledaju emisiju. Uvek radimo jako dobro, bilo da smo na prvom ili drugom mestu. Veoma smo zahvalni gledaocima što su nam ukazali poverenje, podelili svoja osećanja i dali nam ideje. Nikada neću zaboraviti svog tatu koji me je gledao svaki dan. Ali izgubila sam ga 2008. godine, tako da nije mogao vidjeti da postanem vođa.
Duboko me žalosti što sam svjedok takve situacije. Da sam barem imao priliku da mu prenesem da je sasvim prihvatljivo da takmičar u emisiji nema znanja o određenim stvarima. Okruženje studija i boravak ispred kamere može biti nevjerovatno neodoljiv i potpuno drugačiji od naših uobičajenih iskustava. Koliko mogu da shvatim, čini se da ste neko ko je uspešno organizovao svoj život na takav način da je u stanju da ostane smiren i da nije preterano zabrinut.
Međutim, uvjeravam vas da ničiji život nije lišen nesavršenosti. Uprkos svom spoljašnjem izgledu pribranosti i spokoja, ja, kao i svi drugi, svakodnevno prolazim kroz bezbroj uspona i padova. Jednostavno je nemoguće kretati se ovom linijom posla, a da u određenim trenucima ne doživite barem određeni nivo stresa.
