Liftovi u Beogradu imaju prosečnu starost od blizu 50 godina, a obično traju 25 godina. Uprkos tome što im je data mogućnost da ugrade nove liftove sa vremenskim rasporedom troškova, stanovnici grada i dalje radije popravljaju svoje stare. Stručnjak za liftove u penziji Petar Stefanović ističe važnost prioriteta bezbednosti nego divljenja svom izgledu pre ulaska u lift. Prenosi lično iskustvo u kojem je na intervenciji naišao na situaciju da su vrata lifta na petom spratu bila neočekivano otvorena, dok se sam lift nalazio na devetom spratu i nije mogao da se pokrene. Stefanović sumnja na faul igru, sugerišući da je neko namerno otvorio vrata lifta.
Ovaj incident naglašava razloge za postavljanje ogledala u liftove – ona služe kao vizuelni podsjetnik za putnike da se fokusiraju na vlastiti odraz, a ne na prazan prostor, osiguravajući njihovu sigurnost i sprječavajući nesreće. Liftofobija, poznata i kao strah od liftova, obuhvata različite anksioznosti vezane za ovaj način transporta. Neki pojedinci mogu osjetiti strah da će ih udariti vrata koja se zatvaraju, dok se drugi plaše da budu zarobljeni u liftu ili čak mogućnosti da se sruši. Iako se ovi strahovi nekome mogu učiniti iracionalnim, nisu sasvim neosnovani, posebno u gradu Beogradu gde liftovi imaju prosečnu starost od 43 godine. Prema propisanim smjernicama, radni vijek lifta se obično očekuje oko 25 godina.
Ogledala u liftovima služe nekoliko različitih svrha, a njihova prisutnost može imati nekoliko korisnih efekata:Povećanje sigurnosti: Ogledala u liftovima omogućavaju putnicima da vide šta se dešava u svakom trenutku. To može biti korisno u slučaju da se u liftu pojavi neka nepoželjna osoba ili da se primeti bilo kakav sumnjiv ili neobičan događaj.Smanjenje osećaja klaustrofobije: Liftovi su često mala i zatvorena prostorija, što može izazvati osećaj klaustrofobije. Ogledalo može stvoriti iluziju većeg prostora, čime se putnicima pruža osećaj prostranosti.
