Bez znanja Tome Zdravkovića, kompozitora ove bezvremenske melodije, dubok uticaj koji će ona imati na srca nebrojenih pojedinaca bio je izvan njegove najluđe mašte. Ipak, skrivena u dubinama ovog muzičkog remek-djela krije se narativ koji ostaje skriven od očiju javnosti. Toma, poznat po svom boemskom načinu života i dubokoj strasti prema muzici, ženama i zagrljaju veselih taverni, ponizno je priznao neprocjenjivu podršku Silvane, vodećeg prisustva u njegovom burnom postojanju.
Ukorijenjen dubokom zahvalnošću, pripisao je svoj izuzetan uspjeh njenom nepokolebljivom prisustvu tokom svog umjetničkog putovanja. U očaravajućem gradu Leskovcu, Silvana, koja je već bila u usponu, našla se uronjena u slučajni susret dok je graciozno sedela na zelenoj klupi u parku. U tom slučajnom trenutku ukrstila se sa siromašnom omladinom, gajeći žarku težnju da postane melodičan maestro.
U dirljivom otkriću, Toma je otkrio da nastanak ovog remek-djela potiče iz tapiserija Silvaninog vlastitog postojanja. Kada sam dobio zadatak da komponujem melodiju u njenu čast, moj kreativni bunar je presušio. U prethodnim nastojanjima, moja muza je stalno bila zapaljena ljubavnim zapletima. Ipak, sa Silvanom se pojavila nova složenost. Vodili smo duge razgovore, tokom kojih mi je povjerila intimne detalje svog obeshrabrujućeg i burnog braka. Svoju tjeskobu često je izražavala riječima: “Moj život je u potpunom rasulu! Čini se da se sve raspada, a ništa ne ide po planu.” Jednog dana, dok smo autobusom putovali na koncert, pala mi je na pamet briljantna ideja. Predložio sam koncept komponovanja pesme posebno skrojene da uhvati suštinu njenih emocija i jedinstven način na koji ih artikuliše.
Čvrsto sam vjerovao da će se njena autentičnost i evokativnost povećati ako je ona sama otpjeva. Ovu razmenu svojevremeno je prepričao uvaženi Toma Zdravković. Važno je napomenuti da je pesma “Šta je moj život” prvobitno bila namenjena Zorici Marković.
