Kao što i sami možete da zaključite po naslovu našeg današnjega članka, govorićemo o nasilju nad ženama, a jako veliki broj ovih događaja nikada ne dođe u javnost. Sljedeća priča nam dolazi iz Velike Britanije, gdje je jedna žena otvorila dušu, te je sa svojim priznanjem frapirala sve društvene mreže.
Britanka Anna Ruston kidnapovana je kada je imala 15 godina. Njen kidnaper je bio azijski taksista, a narednih 13 godina njen život je postao pravi pakao. Silovao ju je gotovo svakodnevno, izvlačio je i prodavao četvero djece koje je rodila za novac.
Dok je bila u zatočeništvu, Ana je bila primorana da vrši nuždu u kantu u uglu sobe, a i danas joj, kako je rekla za Daily Mirror, miris belog luka i dalje smeta jer je podseća na njenog nasilnika.
U aprilu 1987. upoznala je svog kidnapera, navodno po imenu Malik. Bio je ljubazan i nježan prema njoj, čak ju je odveo kući da “upozna svoje roditelje”. Ali onda je odbio da je odvede kući i brutalno je silovao. Taj trenutak je bio početak više od decenije ropstva. S obzirom da je njen odnos sa porodicom bio toliko loš, niko nije ni prijavio njen nestanak. – Još vidim tu spavaću sobu, onaj kutak u kojem sam se tresla od bola. Posle nekog vremena prestala sam da osećam bol i mislila sam da mi je telo prestalo da funkcioniše – kaže Ana.
Napisala je knjigu Tajni rob po savjetu svog terapeuta, u kojoj je otkrila kako je bila okovana i silovana gotovo svake noći 13 godina.
Dok je bila u zatočeništvu, Ana je bila primorana da vrši nuždu u kantu u uglu sobe, a i danas joj, kako je rekla za Daily Mirror, miris belog luka i dalje smeta jer je podseća na njenog nasilnika. Jedini put kada je Malik nije tukao bilo je tokom trudnoće, ali su njene nade da će zadržati dijete brzo propale kada je Malik oduzeo njenog prvog sina. Kako je rekla, Malik je u zamjenu za novac drugim parovima poklonio još troje djece koju je rodila dok je bila u zatvoru. Prije nekoliko godina, Anna Ruston je rekla da osjeća da su je vlasti iznevjerile jer niko nije reagovao uprkos tome što je više puta odvođena u bolnicu sa teškim povredama.
– Sa mnom su uvek tri-četvoro ljudi, pa ne mogu da pobegnem. Nisam odgovarala na pitanja doktora, samo sam klimnula glavom ili odmahnula glavom. Hteo sam da neko izađe iz sobe da bih rekao doktoru: “Treba mi pomoć, zatvorili su me i moram da pobegnem”. Ali nikada nisu izašli iz sobe. Čak i kada odem u toalet, oni stoje ispred vrata – rekla je Ana u intervjuu za “Radio 4”. Anna vjeruje da joj ljudi ne žele pomoći jer se boje da bi mogli biti optuženi za diskriminaciju. – Malik me je obukao u tradicionalnu odeću iz svoje domovine. Obojio mi je kosu u crno i zamolio me da stavim maramu i spustim glavu. Kada je govorio za mene, ljudi su mislili da je to problem naše kulture, pa su se ljudi plašili da budu optuženi za diskriminaciju – rekla je Ana.
Jednom je pokušala da pobegne, ali je uhvaćena i pretučena toliko da se više nije usudila da pokuša. Međutim, kada joj je uhapšena porodica rekla za svoje planove da otputuju u Pakistan, odlučila je pobjeći. – Znao sam da se moram ili ubiti ili pobjeći jer sam znao da će me vjerovatno ili kamenovati do smrti ili prodati. “ rekla je Anna.
U najdepresivnijim trenucima čak je pokušala da se udavi u šalu. Kako je tada imala svega četrdesetak kilograma, u pomoć joj je mogao pomoći zdravstveni radnik koji joj je došao u posjetu. Skupila je hrabrost da zapiše na komad papira informacije oko kojih joj je potrebna pomoć. Kada je čula da telefon zvoni po treći put, momak je čekao napolju i rekao joj da beži. Porodica se molila i nakon nekog vremena su ostavili ključ u bravi, a Ana je otvorila vrata i pobjegla na slobodu.
Trebale su joj godine da kaže čovjeku koji ju je spasio šta se dogodilo. Godinama nakon puštanja na slobodu, živela je sa njim, ali se uvek pitala šta je sa četvoro dece koje je rodila.
