U savremenoj bajci koja se naširoko čula širom Srbije, centralne ličnosti su francuski vojnik Žan-Stefen Dekudije i mlada devojka po imenu Milica Đorđević Bojković sa Kosova i Metohije. Njihova priča datira još od 2000. godine kada su se redovno ukrštali, a Milica je i posle dve decenije nastavila da zauzima posebno mesto u Žan-Stefenovom srcu. Neverovatnim preokretom događaja, 2020. godine, doneo je odluku da se vrati u Srbiju sa jedinim ciljem da je pronađe.
Ali to nije bio poslednji pokušaj vojnika da se ponovo spoji sa svojom voljenom. Žan-Stefan se vratio u Kragujevac 13. januara 2024. godine, što se poklopilo sa proslavom Srpske Nove godine, kako bi sa svojom voljenom partnerkom još jednom obeležio ovu posebnu priliku. Prema njegovom objašnjenju, dinamika između ove dvije osobe ostaje potpuno nepromijenjena i nakon 24 godine. Žan-Stefan se prepustio svim Miličinim specijalitetima sa vrata, neprestano uveseljavajući prijatelje u Francuskoj pričama o njihovoj ukusnosti, dok su dani bili ispunjeni raznovrsnim razgovorima i nostalgičnim razmišljanjima o njihovom prvom susretu.
Po dolasku 13. januara na proslavu pravoslavne Nove godine, odmah su me dočekali brojni ljudi željni susreta sa mnom. Čini se da je naša priča, Miličina i moja, ostavila trajni utisak na sve. Iako mi je jako nedostajala, održavamo redovnu komunikaciju i odlučan sam da uložim sve napore da što više vremena provedemo zajedno”, rekao je Francuz.
Tokom nedavne posete Kraljevu, Miličinom gradu, imao je priliku da istraži prelepi manastir Žiču, koji ga je ostavio u čudu. Uz topli zagrljaj i nevini pogled mlade devojke sa Kosova i Metohije, Žan-Stefan se rado priseća ukusne kuhinje koju je imao zadovoljstvo da uživa. Milica, sada odrasla žena i majka dvoje dece, među vojnicima je poznata po izuzetnom kulinarskom umeću. „Milica priprema razna ukusna jela, uključujući sarmu, burek, ajvar i druge srpske poslastice… Jedva sam čekala da im se još jednom prepustim, mada sam sigurna da ću se sa nekoliko vratiti u Francusku. višak kilograma”, smije se on.
Žan-Stefan i Milica su se upuštali u duge razgovore, dele priče, suze, pa čak i upoznavali svoju decu jedno sa drugim. Međutim, Jean-Stephane žali što se čini da se svaka posjeta prerano završava, ali je i dalje odlučan da Milici pokaže svoju domovinu. „Naši razgovori pokrivaju širok spektar tema. Tokom moje poslednje posete u avgustu 2022. godine, imao sam priliku da istražim Republiku Kosovo. U pratnji mog sina, proveli smo divnih 15 dana u Miličinoj rezidenciji. Svaki put kada sam sa njom ,nasi dani su ispunjeni intenzivnim emocijama i vrijeme kao da izmiče bez napora.Ipak, već pravim planove za svoju sljedeću posjetu.Nestrpljiv sam da upoznam Milicu sa svojom domovinom i volio bih uputiti poziv cijeloj njenoj porodici da pridruži nam se u Francuskoj“, izražava Jean-Stephane s dozom tuge dok počinje da pakuje svoje stvari pripremajući se za polazak.
Važno je napomenuti da je u periodu od 2000. do 2001. godine dotični bio pripadnik međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji. Prvobitno stacioniran u Banjskoj, a kasnije u Novom Selu, prisustvo francuskog vojnika bilo je neophodno za intervencije u Kosovskoj Mitrovici, koje su podrazumevale i čuvanje Austerlicovog mosta, koji je u tom periodu nažalost porušen.
Žan-Stefan je tokom dana obezbeđivao konvoje koji su prevozili Srbe iz sela Gojbulja kod Vučitrna u Kosovsku Mitrovicu, obezbeđujući im neophodne namirnice. Dok je obavljao svoju dužnost čuvanja konvoja, promatrao je mladu djevojku kako se uznemireno vukla iza svoje majke dok su se kretali prema kamionu. Ohrabrujućim pogledom i toplim osmehom pokušao je da ublaži njenu zabrinutost i prenese da mu može u potpunosti verovati.
Kada bi selom odjeknuo zvuk vojnih vozila, dolazila bi da me traži. Stidljivi osmeh bi joj krasio lice kada bi se približila. Jednog dana, tokom službenog obilaska sela, našla me je usred polja jagoda koje je obožavala. Ljubaznim gestom ponudila mi je jagodu i od tog trenutka bi mi mahnula svaki put kada bi nam se putevi ukrstili. Milica je tada imala samo osam godina, ali se još seća francuskog vojnika koji se prema njoj ponašao kao prema sopstvenoj ćerki. Jean-Stephane je svojevremeno izrazio želju da dobije kćerku Milicu. Pre polaska sa Kosova i Metohije, francuski vojnici su organizovali vojni obred ispred seoske škole. Tokom ovog događaja Jean-Stephane je Milici poklonio Barbi lutku, znak njihovog zajedničkog vremena, koju je kupio u Prištini.
Trenutno živi u šarmantnom gradiću Arsac, koji se nalazi u blizini Bordoa, Jean-Stephen se posvetio umjetnosti proizvodnje vina. Uz njegovu voljenu partnerku iz Srbije, doneli su srdačnu odluku da svoju očaravajuću priču podele sa decom širom sveta.
Njihova životna priča pretočena je u strip, trenutno ekskluzivan na francuskom jeziku. Njihov primarni cilj je zapaliti inspiraciju i kod djece i kod odraslih, podstičući ih da se čvrsto drže traganja za čudima i da uporno traže ono što žude otkriti.
