Kada je Entoni Iston, sin Pitera Iston, nedavno izgubio oca, nije ni slutio da će otkriti nešto što će zauvijek promeniti njegov pogled na porodičnu istoriju.
- U svom domu u Limingtonu, u južnoj Engleskoj, dok je sakupljao stvari svog nedavno preminulog oca, naišao je na kožni kofer koji je stajao zaboravljen ispod kreveta. Taj kofer je skrivao više od samo uspomena – on je skrivao tajninu prošlost koja je ostala sakrivena decenijama.
U trenutku kada je otvorio kofer, Entoni je pronašao nekoliko starih, pažljivo složenih predmeta: nemačke novčanice, fotografije, pisma i dokumente koji su izgledali kao iz nekog potpuno drugog vremena. Među svim tim stvarima, izvod iz matične knjige rođenih otkrio je ime “Peter Hans Rudolf Ajzner”. To ime je bilo potpuno nepoznato Entoniju, a to je bio trenutak u kojem je počeo da se otkriva jedan od najznačajnijih trenutaka njegove porodice. Dokumentacija koja je pronađena bila je samo vrh ledenog brega koji je skrivaо istinu o porodičnoj prošlosti.
- Nakon otkrića, Entoni je saznao da je njegov otac, kojeg je oduvek smatrao tihim i rezervisanim, zapravo imao veliku prošlost koja je bila pomno skrivana. Nikada nije govorio o svom detinjstvu niti o svom nemačkom akcentu, a Entoni je uvek osećao da postoji neka tajna koja je okruživala njegovog oca. Fotografije u koferu prikazivale su potpuno nepoznat svet za njega – svet luksuznih kuća, automobila sa vozačima, mermernih stepeništa i slugu. Na jednoj od tih fotografija, mali Piter se smeškao s prijateljima, dok se u pozadini vijorila nacistička zastava. Blic je izveštavao da je Entoni bio šokiran ovom nesvakidašnjom pojavom, jer je svet koji su prikazivale slike bio potpuno stran njegovom shvatanju o ocu.
Otkrio je da je njegov pradeda, Hajnrih Ajzner, bio jedan od najbogatijih nemačkih industrijalaca početkom 20. veka. Hajnrih je bio vlasnik ogromne industrijske kompanije “Hanše Verke”, koja je proizvodila čelik za nemačku vojsku. Firma je imala fabrike u Nemačkoj, Poljskoj i Rusiji. Porodica Ajzner je živela u luksuznoj palati u centru Berlina, a pripadali su elitnoj jevrejskoj zajednici u Evropi. Ipak, sve se promenilo sa usponom nacista i početkom Drugog svetskog rata. 1938. godine, nacisti su zaplenili njegovu fabriku i prodali je za simboličnu cenu, što je samo jedan od mnogih primjera oduzimanja imovine jevrejskim porodicama tokom tog perioda. Istorija ovog perioda ostaje neizbrisiva, a mnogi izvori ukazuju na to da je teško proceniti sve vrednosti oduzete od jevrejskih porodica tokom nacističke vladavine.
- Pomoć prijatelja iz prošlosti bila je pokušaj da porodica Ajzner spasi ostatke svog bogatstva, kada je Rudolf Ajzner, Entonijev deda, prepisao svoju imovinu prijatelju Martinu Hartigu. Nadao se da će, nakon rata, moći da povrati svoja dobra. Međutim, Hartig nikada nije vratio imovinu, a dokumentacija pronađena u nemačkim arhivama jasno pokazuje da su transakcije bile prisilne prodaje pod ogromnim pritiskom, što je bio tipičan način na koji su nacisti prisiljavali Jevreje da se odreknu svoje imovine.
Iako su se porodice Ajzner morali suočiti s teškim gubicima, oni su uspeli da pobegnu iz nacističke Nemačke. Kroz Čehoslovačku i Poljsku, ukrcali su se na jedan od poslednjih brodova ka Britaniji 1939. godine, bežeći od opasnosti, ali sa svim svojim bogatstvom i nasledstvom zauvek izgubljenim. Entoni je otkrio da su među dokumentima koje je našao postojale i reference na izgubljenu sliku “Eisenwalzwerk” koju je naslikao umetnik Hans Balušek 1910. godine. Slika je bila prikaz industrijske čeličane i značajna je za porodičnu istoriju. Nakon godina potrage, Entoni je otkrio da se ovo umetničko delo nalazi u muzeju Brohan u Berlinu, koji je potvrdio da je voljan da ga vrati naslednicima porodice Ajzner.
Nakon što je saznao za ove skrivene istine, Entoni je shvatio da je bogatstvo porodice Ajzner nestalo, ali da je ostala njihova istorija, njihova baština. Iako su izgubili skoro sve, Entonijev deda je ostavio trag u prošlosti, koji je Entoni sada mogao da sledi. Pokušaj vraćanja prezimena Ajzner u istoriju postao je lični cilj za njega. Nakon što je stupio u kontakt sa Martinovom ćerkom, koja je tvrdila da je njen otac bio “pravi prijatelj porodice”, Entoni je ipak shvatio da su istorijski dokumenti dokazivali suprotno. Zvanični izvori jasno su pokazali da su porodica Ajzner i drugi Jevreji tokom nacističke vladavine bili lišeni svega.
Na kraju, u avgustu 2024. godine, sestra Entonija je rodila dečaka i dala mu ime Kaspijan Ajzner, u čast porodici i onome što je izgubila. Kurir prenosi da ovaj čin nije samo simboličan, već duboko ukorenjen u istoriji porodice i svedoči o nastojanjima da se sačuva sećanje na prošlost koja je, uprkos svim tragedijama, ostala živahna i važna za buduće generacije.
