U današnjem članku želim vam ispričati priču koja se dogodila na poslednji dan u godini. Nekada se život iznenada menja zbog neočekivanih događaja koji nas tjeraju da preispitamo naše odnose i životne izbore.
- Sergej je oduvek voleo 31. decembar. Taj dan bio je za njega posebna prilika da sve postavi na svoje mesto i pripremi savršen doček Nove godine. Bio je to dan kada bi kuća bila ukrašena, a miris sveže iseckane salate i pečenog mesa obećavao veselu noć. Tog jutra ustao je ranije nego obično, odlučan da sve završi na vreme. Usisavao je hodnik, brisao prašinu i, dok je sve išlo po planu, u sebi je preslišavao spisak zadataka.
Nataša, njegova druga žena, koja je bila nekoliko godina mlađa od njega, pripremala je sastojke u kuhinji. Planirali su proslavu sa prijateljima. Sve je trebalo biti savršeno. No, u trenutku kada je Sergej pomislio da je sve pod kontrolom, zazvonilo je zvono na vratima.
- “Čekamo li nekoga?” upitao je, gledajući ka Nataši. Ona je odgovorila: “Ja ne, a ti? Još je rano.” Kada je Sergej pogledao kroz špijunku, nije video nikoga, ali zvono se opet oglasilo. Odluku da otvori vrata donio je naglo, i ono što je video ostavilo ga je bez reči. Na pragu je stajala Marijana, njegova šestogodišnja kćerka iz prvog braka.
“Šta radiš ovde?” upitao je zbunjeno. “Tata, mama je rekla da slavim Novu godinu s tobom!” odgovori mu Marijana s veselim osmehom. Sergej je bio zatečen. Alina, njegova bivša žena, nikada pre nije postupila ovako. Razveli su se pre dve godine, ali su uvek imali jasan dogovor: dete provodi većinu vremena s njom, a on je viđa vikendom. Nikada nije bilo iznenađenja.
- “Zašto me nije pozvala?” promucao je. Marijana je samo slegla ramenima i rekla: “Otkud ja znam… Ostavila me i otišla.” Sergej je brzo pokušao da je kontaktira, ali Alina se nije javljala. Poslao joj je poruku u kojoj je izražavao ljutnju, ali odgovor je došao tek nakon nekoliko minuta: “Vreme je da se setiš da imaš kćerku. Bolesna sam, pa Marijana slavi Novu godinu kod tebe. To nije tema za raspravu. Žao mi je što ti nisam rekla unapred.”
Bes i griža savesti preplavili su Sergeja. Pogledao je Marijanu. Stajala je zbunjeno, u rukama držeći kapu. “Tata, da li te uznemiravam?” prošaputala je. “Ne, dušo, naravno da ne. Samo nisam ovo očekivao,” odgovorio je. Marijana mu je ispričala da je njena mama bolesna već nekoliko dana i da ju je poslala da ima normalnu Novu godinu.
- Dok je Sergej pokušavao da procesuira situaciju, Nataša je pomogla devojčici da skine jaknu, ali nije bila srećna zbog toga što će Marijana provesti veče s njima. Njeno nezadovoljstvo bilo je očigledno, i čak je iskritikovala Sergeja. “Šta ću reći prijateljima?” pitala je hladno. “Reći ćeš istinu,” odgovorio je Sergej, “Da sam razveden i da imam dete. Oni to već znaju.”
- Nataša nije prestajala da izražava svoj bes. Kasnije, kada je Marijana pokušala da pomogne u postavljanju stola, slučajno je saplela o mačku i razbila tanjire. Nataša je reagovala burno, nazivajući devojčicu “trapavom”. Sergej je eksplodirao. “Dosta!” rekao je. “To su samo tanjiri! Ne razgovaraj tako s mojom kćerkom!”
Situacija je postajala sve napetija. Nataša je, zajedno s prijateljicom, napustila kuću, ponoseći se celom hranom koju su pripremili. Sergej je ostao sam sa Marijanom, razmišljao o svemu što se desilo. Kuća je postala tiha. Marijana je nežno povukla Sergeja za rukav, upitavši: “Tata, hoćemo li sada slaviti sami?” To je bio trenutak kad je Sergej shvatio – možda nije gubitak, možda je to dar. Pogledao je svoju ćerku i nasmejao se. “Da, dušo. Biće to naša Nova godina.”
- Frižider je bio skoro prazan, ali to nije omelo Sergeja i Marijanu. Ubrzo je zazvonio telefon i Marijana je razgovarala sa svojom majkom. Alina je, iako bolesna, pronašla rešenje. Predložila im je da odu u obližnji supermarket i kupe gotova jela. Sergej je prihvatio, a sat kasnije su uživali u obroku – salati, grilovanoj piletini, voću i kolačima.
“Više ne maltretiraju?” upitala je Alina. “Ne na tebe, dušo. Na Natašu, da,” rekla je Marijana, pričajući o svemu što se desilo. “Ali ovo je naša noć.” I zaista, dok su zajedno gledali film, čekajući ponoć, Sergej je shvatio da mu ništa drugo ne treba. Nije to bio planirani doček, ali bio je iskren i topao.
Nataše nije bilo prvog jutra nove godine. Sergej je znao da se njihova priča bliži kraju. Nije bila spremna da prihvati njegovu kćerku, a za njega je to bila granica koju nije mogao da pređe. Ipak, odlučio je da provodi više vremena s Marijanom, shvativši da nije dovoljno biti samo “vikend-tata”. Želeo je da bude prisutan u njenom životu i da ona zna da na njega može da računa, što je za njega postao pravi prioritet.
