Priča o Maji Petrović i njenoj borbi za bolji život sa ćerkom Lanom duboko je dirnula sve koji su je čuli. Sve je počelo jednog aprila, kad je Maja, na svoj dvadeseti rođendan, zamišljala da će dan biti obojen srećom i slavljem.
- Umesto toga, probudila se uz plač svoje jednogodišnje ćerke Lane. Smirena, sa bebom u naručju, trudila se da pronađe smisao u svim nesrećama koje su dolazile. Njena ljubav prema Lani bila je jedina svetlost u njenom svetu, svetlu koja ju je držala budnom kroz sve oluje.
Maja je imala druge planove za svoj život — književnost, fakultet, slobodno vreme provedeno u kinu. No, trudnoća je poremetila njene planove. Kada je saznala da čeka dete, otac i majka su je izgrdili, jer im je bila sramota. Njeni roditelji nisu mogli da se pomire sa njenim izgnanstvom, jer se Maja smatrala “vanbračnom majkom”, a sve to je imalo odjeke u njihovim očima, baš kao i pogled njene sestre Marije koja je bila uzor roditeljima, “ona prava” koju su očekivali.
- Dve godine kasnije, Maja je radila po noći, studirala po danu i snosila teret svih odgovornosti koje je život postavio pred nju. Iako su joj roditelji povremeno pomagali, reči koje su upućivali Maji, prepunjene sramotom i kritikama, ostale su u njenoj duši. Dok je ona tražila bolji život za Lanu, roditelji su bez stida uveli pravilo da “oni” imaju pravo da odluče šta je najbolje za budućnost, čak i ako to znači izbacivanje Maje i Lane da bi se napravilo mesta za Mariju, koja je bila trudna sa imućnim momkom. Otac, hladnog glasa, rekao je: “Vi i Lana morate da se odselite.”
Na kraju, Maja je pronašla utehu u tetki Jeleni, koja je bila tu da joj pruži sigurnost kad je sve delovalo nestabilno. Tetkina kuća postala je utočište za Majku i njeno dete, a Maja je donela hrabru odluku da podeli svoju priču sa svetom. Njena objava na društvenim mrežama postala je viralna, dok su reakcije stizale iz svih krajeva, od žena koje su prošle kroz slične situacije do poruka podrške i ohrabrenja.
- Iako nije očekivala toliku pažnju, jedna poruka, ona od njenog deda Miroslava, promenila je sve. Deda i baka su došli do nje i izjavili da će promeniti testament, jer “nasledstvo neće otići tamo gde su svi očekivali, već Maji i tetki Jeleni.” Reakcija roditelja nije izostala, i iako su pokušavali da je nagovore na pomirenje, Maja je odlučila da ne veruje njihovim rečima, jer je znala da su oni ti koji su je izbacili, a ne pomogli.
Maja je nastavila sa životom, pronašla posao u vrtiću koji je vodila tetka i u tom toplom okruženju Lana je rasla. Lana je sada odrasla u okruženju koje nije zasnovano na tradiciji koja gleda prema prošlim normama, već je odrasla u domu prepunom ljubavi, poštovanja i poštovanja svih ljudskih vrednosti. Maja je naučila da hrabrost znači govoriti istinu, čak i kada to može da uzdrma čitav svet oko vas.
U priči o Maji Petrović možemo videti kako društvene norme i predrasude mogu biti teške za pojedinca koji želi da stvori svoj put. Iz nje možemo naučiti da, uprkos svim preprekama, ljubav, poštovanje i borba za bolje sutra uvek mogu da prevaziđu teškoće koje nam društvo postavlja. Prava vrednost osobe nije zasnovana na njenoj prošloj grešci, već na tome koliko ljubavi i snage nosi u sebi.
