Radmila Savićević bila je jedan od najvoljenijih simbola jugoslovenskog glumišta, a njen život bio je bogat iskustvima koja su ostavila neizbrisiv trag na sve koji su je poznavali.
- Njena priča je mnogo više od nje same; ona je bila simbol dobrote, hrabrosti i ljubavi prema ljudima. Ova anegdota o njenoj torbi koja je hranila ceo autobus kolega najbolje ilustruje njenu velikodušnost i spremnost da uvek pomaže drugima.
Iako je odrasla u skromnim uslovima, njena želja da ugodi svima oko sebe bila je nesebična, a ljubav prema drugima bila je uvek na prvom mestu. Kurir prenosi da je Radmila često bila prisutna na mnogim gostovanjima pozorišta, koja su trajala danima, i da je na svakom putovanju imala torbu punu hrane za sve kolege koje su bile s njom u autobusu.
- Iako se često mislilo da njena torba sadrži samo obične grickalice, zapravo je to bio pravo putujuće carstvo hrane. “Rado, je l’ imaš krastavce?” često su se pitali njeni kolege, a Radmila nije izneverila. U njenoj torbi nije bilo samo hrane, bilo je tu i ljubavi, prijateljstva i podrške. Na svakom putovanju, u trenutku kada su svi bili gladni, ona je imala spreman odgovor i nikada nije razočarala. Bilo je tu svega – od ljutih paprika do slatkiša. Njena sposobnost da udovolji svakom željom i potrebama njenih kolega bila je dokaz njene duboke empatije i želje da svi oko nje budu srećni. Ova anegdota je ostala u sećanju svih koji su je poznavali, a i danas je često prepričavana kao lep podsetnik na njenu dušu i velikodušnost.
Blic je pisao o njenim počecima, podsećajući nas da je Radmila odrasla u siromašnoj porodici, u trošnoj kućici sa samohranom majkom i dvoje braće. Iako je živela u skromnim uslovima, njen dom je bio ispunjen ljubavlju i srećom, a majka joj je pričala bajke koje su okupljale decu u njihovom dvorištu. Te priče su bile puni života i dočaravale lepotu i toplinu doma. Iako nije imala mnogo, njena majka je znala kako da stvori atmosferu koja je u porodici Savićević bila neizmerno važna. Radmila je već kao dete pokazivala veliki talent za glumu, a njene recitacije i nastupi su je odveli na put koji će postati njen životni poziv.
- Njeni koreni u Kruševcu, gde je pohađala Žensku zanatsku školu, nisu je sprečili da sanja o glumačkoj karijeri. Iako joj je majka želela da postane šnajderka kako bi obezbedila egzistenciju, Radmila je sve više dolazila u kontakt sa svetom umetnosti i postajala je sve prisutnija na pozorišnim scenama. Tokom Drugog svetskog rata, Radmila je aktivno učestvovala u dobrotvornim akcijama, a njene nastupe su pratili mnogi, pa i zarobljenici, kojima je svojim nastupima donosila nadu i sreću. Kasnije, u Vojvodini, organizovala je omladinske grupe koje su učestvovale u radnim akcijama. Njen život je bio obeležen borbom za bolje sutra, ne samo za nju, već i za sve ljude oko nje.
- Nakon što je postala prepoznatljivo ime na jugoslovenskoj sceni, Radmila je odbila ponudu da karijeru nastavi u Sarajevu, uprkos tome što je Meša Selimović, direktor Sarajevskog narodnog pozorišta, želeo da je angažuje. To je bila samo jedna od njenih odluka koje su oblikovale njen put. U pozorištu je doživela velike uspehe i osvojila mnoge nagrade za uloge, kao što su u „Gospođi ministarki“ i „Zoni Zamfirovoj“. Međutim, njena popularnost nije bila ograničena samo na pozorište. Radmila je stekla veliki broj obožavalaca i zahvaljujući svojim ulogama u filmovima i serijama, postala je omiljena među širokom publikom. Svi su je volele, a njena sposobnost da se transformiše u različite likove bila je nešto što je izuzetno cenjeno.
Ona je bila deo mnogih divnih trenutaka na sceni, ali njen život izvan nje bio je još bogatiji. Radmila je dugo bila u srećnom braku sa glumcem Božidarom Savićevićem, koji je zbog nje promenio profesiju i postao glumac. Iako su uživali u ljubavi, sudbina je bila nemilosrdna, jer je Božidar preminuo samo godinu dana nakon njenog odlaska. Bez obzira na gubitak, Radmila je ostala snažna, a njen život nastavio da inspiriše mnoge. Njen karakter, njena ljubav prema pozorištu, ali i njen odnos prema drugima, ostavili su dubok trag na sve koji su je poznavali.
- Espreso se osvrnuo na život Radmile Savićević i njen značaj u kulturnom životu Jugoslavije, ističući njen doprinos u pozorištu, filmu i televiziji. Njena duša, njena ljubav prema kolegama i sposobnost da pruži svaki trenutak ljubavi i pažnje onima koji su je okruživali, učinili su je izuzetnim čovekom. Bila je to osoba koja nije samo glumila na sceni, već je živela za ljude oko sebe. Zbog toga je i dan danas nezaboravna i voljena od svih koji su je poznavali.
Njena priča je priča o borbi, ljubavi, žrtvi i hrabrosti, a anegdote koje se pričaju o njoj, poput one sa torbom koja je hranila ceo autobus, samo potvrđuju njenu velikodušnost. Njeno srce bilo je veće od svega što je imala, a to je nešto što je ostalo zapisano u sećanju svih koji su je upoznali
