U današnjem digitalnom vremenu, društvene mreže su postale neizostavan deo naših života, a s njima i novi fenomeni ponašanja koji često mogu da nas zbune ili postave pitanja.
- Jedan od tih fenomena jeste stalno hvalisanje i pokazivanje savršenog života putem objava na mrežama. Iako se može činiti kao prirodan način da se podijeli sreća i uspjeh, psihologija nam otkriva da iza takvih objava često stoje dublji, kompleksniji razlozi. Prema stručnjacima, stalno hvalisanje nije nužno znak istinskog samopouzdanja ili unutrašnjeg zadovoljstva, već često skriva nesigurnost i potrebu za vanjskom validacijom.
Kako piše “Blic”, takvo ponašanje na društvenim mrežama može da ukazuje na to da osoba traži potvrdu svog identiteta kroz lajke, komentare i pohvale, što može izazvati duboku emocionalnu prazninu kada ta potvrda izostane.
- Jedan od ključnih razloga zbog kojih ljudi često objavljuju na društvenim mrežama je duboka potreba za priznanjem i potvrdom. Ljudi koji stalno traže tu potvrdu kroz društvene mreže često se osećaju nesigurno, jer im samopouzdanje zavisi od toga kako ih vide drugi. Svaka objava postaje tiha molba da ih primete, da potvrde da vredimo. Iako je ljudima prirodno da žele društvenu potvrdu, problem nastaje kada se samopouzdanje oslanja isključivo na reakcije drugih ljudi. “Dnevni avaz” ukazuje na to da ovo može dovesti do ozbiljnih emocionalnih problema, jer se u odsustvu tih digitalnih potvrda može javiti osećaj unutrašnje praznine i nesigurnosti. Zrela osoba, naprotiv, ne zavisi od vanjskog odobravanja da bi osećala unutrašnju vrednost, što je ključ za emocionalnu stabilnost i dugoročno zadovoljstvo.
Takođe, hvalisanje na društvenim mrežama može biti znak narcisoidnih osobina. Osobe sa izraženim narcizmom često traže da ih drugi vide kao posebne, uspešne i vredne, te na društvenim mrežama prikazuju samo najbolje verzije svog života. Iako se na prvi pogled čini da je takav život savršen, psiholozi napominju da iza ove „savršene slike“ često stoji krhko samopouzdanje koje zavisi od vanjskog divljenja i odobravanja. Kroz kontrolisane objave, ove osobe žele da prikažu da su bolje od drugih, ali zapravo su emocionalno nestabilne jer im je samopouzdanje vezano za potvrdu spoljnog sveta. Prema “VasGlas.info”, kada neko stalno traži divljenje drugih, to obično ukazuje na nesigurnost koja nije očigledna na prvi pogled. Samopouzdanje tih osoba nije stabilno jer nije izgrađeno iznutra.
- U mnogim slučajevima, hvalisanje na društvenim mrežama može biti i način da se kompenzuje nezadovoljstvo stvarnim životom. Ako osoba nije zadovoljna sopstvenim životom, odnosima ili okolnostima, društvene mreže postaju prostor u kojem ona stvara idealizovanu verziju sebe. Kroz postove i slike, pokušava da drugima, ali i sebi, pokaže da je srećna, uspešna i voljena, iako to u stvarnosti nije uvek slučaj. Kao što “N1” otkriva, mnogi ljudi koriste društvene mreže da stvore sliku o sebi koja nije u potpunosti realna, što im pomaže da se osete bolje u situacijama kada je njihov stvarni život daleko od idealnog. Takvo ponašanje može biti i znak toga da osoba pokušava da prikrije unutrašnje nezadovoljstvo, iako se spolja čini da sve ima pod kontrolom.
Strah od nevidljivosti i zaborava u digitalnom dobu takođe može biti jedan od razloga zbog kojih ljudi stalno objavljuju na društvenim mrežama. U vremenu kada je pažnja ljudi kratkotrajna, a konkurencija za „prikazivanje“ na mrežama velika, osobe koje žele da ostanu primjećene boje se da će postati nevidljive ili zaboravljene ako prestanu da objavljuju. Takve osobe često doživljavaju društvene mreže kao platformu za dokazivanje svoje važnosti, što je često duboko ukorenjeni strah od gubitka pažnje i priznanja. Prema istraživanjima koja je objavio “Tanjug”, ovaj fenomen je posebno izražen kod mladih ljudi koji svoje društvene mreže koriste kao jedini kanal za izražavanje svoje identifikacije i postojanja. Stalno objavljivanje može biti pokušaj da se pokaže: „Još sam tu, još sam važan“.
- Na kraju, stalna potreba za vanjskom potvrdom postaje jasno očigledna kod mnogih koji koriste društvene mreže kao alat za dokazivanje vlastite vrednosti. Ovi ljudi često ne prepoznaju svoju unutrašnju vrednost i samopouzdanje, te se oslanjaju na spoljne reakcije kako bi se osećali vrednima i voljenima. Prava emocionalna stabilnost i istinsko samopouzdanje dolaze iznutra, a ne od spoljnog odobravanja. Kako ističe “Psychology Today”, ljudi koji su emocionalno stabilni i sigurni u sebe nemaju potrebu da stalno pokazuju svoj uspeh i sreću drugima. Njihovo unutrašnje zadovoljstvo nije vezano za broj lajkova ili komentara, jer već znaju svoju vrednost.
Društvene mreže zaista pružaju priliku za izražavanje, ali često služe i kao refleksija unutrašnjih borbi, nesigurnosti i potreba koje nisu očigledne na prvi pogled. Stalno hvalisanje i prikazivanje savršenog života nije uvek znak sreće i samopouzdanja, već često skriva nesigurnost i potrebu za priznanjem od strane drugih. Prava sreća dolazi iznutra i ne mora biti uvek prikazana pred javnošću – ona je prisutna čak i kad ništa ne objavljujemo na društvenim mrežama
