U današnjem članku govorićemo o tome šta je urasli nokat, koji su njegovi uzroci, kako se prepoznaje i na koji način se može rešiti ovaj problem.
- Urasli nokat, poznat i pod medicinskim nazivom onihokriptoza, javlja se kada ivica nokatne ploče prodre u okolnu kožu. Najčešće se to dešava na palcu stopala, ali se može javiti i na drugim prstima. Kada se ovaj problem pojavi, prst postaje crven, otečen, osetljiv i bolan, a kod težih slučajeva može doći i do infekcije usled ulaska bakterija kroz oštećenu kožu.
Glavni uzroci ove tegobe su različiti. Nepravilno sečenje noktiju je jedan od najčešćih — posebno kada se nokti seku prekratko ili u zaobljen oblik, što pogoduje njihovom urastanju. Tu je i nošenje uske obuće, koja pritiska prste i tera nokat da raste u kožu. Osobe sa prirodno zakrivljenim noktima češće imaju ovaj problem, dok povrede prstiju, posebno kod fizički aktivnih ljudi, dodatno povećavaju rizik. Gljivične infekcije takođe mogu promeniti strukturu nokta, čineći ga sklonijim nepravilnom rastu.
Postoji nekoliko tipova ovog stanja. Najčešći je lateralni urasli nokat, gde ivica nokta prodire u kožu sa strane prsta. Distalni urasli nokat javlja se na vrhu prsta, dok se proksimalni urasli nokat formira na osnovi nokta, blizu zanoktice. Bez obzira na tip, simptomi su slični — crvenilo i otok oko nokta, bol na dodir i, kod infekcija, prisustvo gnoja. Ako se stanje ne leči, infekcija može napredovati i prouzrokovati ozbiljnije probleme.
Na pojavu ovog problema utiču i dodatni faktori rizika. Genetska predispozicija, deformacije stopala, učestale fizičke aktivnosti poput trčanja ili fudbala, kao i hronična oboljenja poput dijabetesa ili loše cirkulacije, povećavaju verovatnoću nastanka uraslog nokta.
- Dijagnoza se najčešće postavlja prostim vizuelnim pregledom lekara, koji procenjuje prisutnost otoka, crvenila i urastanja. Ako postoji sumnja na infekciju, mogu se uraditi dodatne analize, uključujući testove na bakterije i gljivice.
- Lečenje zavisi od toga koliko je stanje ozbiljno i da li je prisutna infekcija. U blažim slučajevima primenjuju se kućne metode. Potapanje stopala u toplu vodu oko petnaest minuta dnevno pomaže u smanjenju upale i bola, a dodavanje Epsom soli ubrzava oporavak. Ponekad se ispod uraslog dela nokta stavlja mali komadić vate ili zubnog konca kako bi se nokat podigao i rastao pravilno. Nošenje šire obuće koja ne pritiska prste i pravilno sečenje noktiju ravno, bez zaobljenih ivica, značajno smanjuje rizik od ponovnog javljanja.
U slučajevima jačeg bola i otoka, lekari preporučuju analgetike poput ibuprofena, dok se kod infekcija uvode antibiotici. Ukoliko se problem ponavlja ili je vrlo izražen, moguće je hirurško rešenje. Najčešća procedura je parcijalna avulzija nokta, gde se uklanja samo deo nokta koji je urastao, dok se kod težih slučajeva primenjuje totalna avulzija, odnosno potpuno uklanjanje nokta, kako bi izrastao nov i zdrav.
Prevencija igra ključnu ulogu. Pravilno oblikovanje i ne prekratko sečenje noktiju, udobna obuća, održavanje higijene stopala i zaštita prstiju tokom sportskih aktivnosti mogu značajno smanjiti rizik. Ove jednostavne mere ne samo da sprečavaju urastanje, već i čuvaju opšte zdravlje stopala.
Ako se urasli nokat ne tretira, može doći do ozbiljnih komplikacija. Najčešća je infekcija kože, ali u nekim slučajevima može se razviti i celulitis — bakterijska infekcija koja zahteva hitan tretman. U najtežim situacijama, infekcija može zahvatiti i kost, što predstavlja ozbiljnu medicinsku opasnost.
U suštini, iako urasli nokat nije životno ugrožavajuće stanje, on može značajno narušiti kvalitet života. Prvi simptomi ne bi trebalo da se ignorišu, jer pravovremeno reagovanje sprečava komplikacije. Ako se problem ponavlja, važno je potražiti stručno mišljenje i odabrati adekvatnu terapiju. Zdravlje stopala je osnov svakodnevnog komfora i pokretljivosti, pa je pažnja koju posvećujemo ovom delu tela od velikog značaja za opšte dobrostanje.
