Smrt je oduvek imala poseban značaj u narodnim verovanjima i običajima, a mnogi rituali koji se vezuju za ovaj trenutak duboko su ukorenjeni u tradiciji srpskog naroda. Iako se u savremenom društvu neki običaji postepeno gube, mnogi i dalje opstaju, naročito u ruralnim sredinama. Ovi rituali imaju svrhu da pomognu pokojniku na njegovom putu ka večnom životu, ali i da zaštite porodicu od nesreće i loših uticaja.
Običaj nošenja crnine
Jedan od najpoznatijih običaja u Srbiji jeste nošenje crnine u znak žalosti za preminulom osobom. Nekada je ovaj period trajao godinu dana, a u tom periodu porodica se odricala svih veselja, igara i muzike. Žene su nosile crnu maramu, dok su muškarci oblačili crnu košulju ili stavljali flor na odeću.
Danas se smatra da je obavezno nositi crninu najmanje 40 dana, dok se dalje nošenje crne odeće prepušta ličnom izboru i tradiciji porodice. Krsna slava se uvek slavi, bez obzira na žalost, jer se tada porodica moli za duše preminulih i veruje se da je još važnije održati slavski običaj u takvim okolnostima.
Narodni običaji i verovanja vezana za sahrane
Sahrana u Srbiji nije samo čin ispraćaja pokojnika, već i skup različitih rituala koji imaju duboko simboličko značenje. U različitim krajevima postoje specifični običaji koji se prenose sa generacije na generaciju.
Čuvanje pokojnika i noćna straža
Nekada su ljudi umirali u svojim domovima, a ne u bolnicama. Telo pokojnika bi se ostavljalo u kući, gde bi porodica i najbliži prijatelji bdeli cele noći. Postojalo je verovanje da ako neko zaspi dok je pokojnik u kući, može da “ponese” njegovu sudbinu, što bi značilo da će i sam ubrzo umreti.
Takođe, ako neko prvi ugleda pokojnika sa otvorenim očima, verovalo se da je on sledeći na redu za smrt.
Verovanja vezana za sahranu
Neki od narodnih običaja vezanih za sahrane su duboko ukorenjeni u verovanju da duša pokojnika može ostati među živima ako se ne preduzmu određene mere zaštite.
✔ Prekrivanje ogledala – odmah nakon smrti, sva ogledala u kući se pokrivaju kako bi se sprečilo da duša pokojnika ostane zarobljena u odrazu.
✔ Otvaranje prozora i vrata – u nekim krajevima, naročito u okolini Valjeva, prozori i vrata se otvaraju odmah nakon smrti kako bi duša lakše napustila kuću.
✔ Neprosipanje vode sa pokojnika ispred kuće – voda u kojoj je pokojnik okupana smatrala se nečistom, pa se nije smela prosipati bilo gde, jer se verovalo da može naneti zlo osobi preko čije kuće pređe.
✔ Izbegavanje prelaska preko polja i livada – pogrebna povorka nikada nije prolazila preko njiva i livada kako ne bi nanela nesreću biljkama i životinjama.
✔ Izvođenje bolesne dece pred pogrebnu povorku – u nekim krajevima, posebno u Istočnoj Srbiji, roditelji su iznosili bolesnu decu pred pogrebnu povorku, verujući da će bolest preći na pokojnika i tako dete ozdraviti.
✔ Bacanje grumena zemlje na kovčeg – pri spuštanju pokojnika u grob, svi prisutni uzimaju po malo zemlje i bacaju na sanduk, izgovarajući reči: “Neka ti je laka zemlja.” To simbolizuje poslednji pozdrav i čin rastanka.
✔ Promena puta povratka sa groblja – verovalo se da se sa groblja ne treba vraćati istim putem kako se pokojnikova duša ne bi vratila kući.
Neobični narodni rituali i običaji
U nekim krajevima Srbije postoje izuzetno specifični i neobični običaji koji se i danas praktikuju.
✔ Otkup pokojnika – u pojedinim ruralnim krajevima, ako su dva člana porodice rođena u istom mesecu, smatra se da smrću jednog ubrzo dolazi i smrt drugog. Da bi se to izbeglo, obavlja se simbolični “otkup” pokojnika, gde se simbolički “kupuje” život drugog člana porodice.
✔ Gađanje zemlje na groblju – u nekim krajevima Zaječara, prijatelji i rodbina gađaju jedni druge grudvama zemlje, verujući da će onaj ko je pogođen izbeći preranu smrt.
✔ Pogrebna strela – u nekim mestima, na sahranama se koristi strela koja se ispaljuje u metu. Veruje se da onaj ko pogodi metu dobija sreću i nasledstvo pokojnika.
✔ Pravljenje lutke sa likom pokojnika – u pojedinim mestima, članovi porodice prave lutku sa likom preminulog, koju žene iz kuće svakodnevno kupaju i oblače. Ovaj običaj traje dve i po godine za muškarce, a dve godine za žene, nakon čega se lutka odnosi na grob.
Običaji nakon sahrane
I posle sahrane, postoje brojni običaji koji se odnose na parastose i rituale vezane za sećanje na pokojnika.
✔ Održavanje parastosa – prvi parastos se obavlja posle 40 dana, zatim nakon šest meseci, a potom nakon godinu dana. Nakon toga, parastosi se održavaju na godišnjicu smrti.
✔ Posebni običaji kod Vlaha – kod vlaške populacije, pravila tokom parastosa su vrlo stroga. Osobe koje sede za stolom ne smeju da ustaju dok najstarija osoba ne završi sa jelom, jer se veruje da se na taj način štite mlađi članovi porodice od prerane smrti.
Zaključak
Običaji vezani za smrt i sahrane u Srbiji duboko su povezani sa narodnim verovanjima i strahom od natprirodnog. Iako su neki od ovih rituala danas manje zastupljeni, mnogi su i dalje deo svakodnevnog života u pojedinim krajevima. Bez obzira na to da li ih posmatramo sa naučne ili tradicionalne strane, oni ostaju deo kulturnog nasleđa i identiteta srpskog naroda.
