Braća Novica i Srba Stanković, trenutno nastanjeni u Kozjem Dolu kod Trgovišta, izdržali su 20 godina radne eksploatacije u Sjevernoj Makedoniji. Uprkos njihovoj nemilosrdnoj posvećenosti, nepravedno im je uskraćen bilo kakav oblik novčane naknade i podvrgnuti su teškim uslovima rada dok su služili više poslodavaca kao pastiri. Sećanja braće na težak život nepokolebljivo ostaju. Iako u Kozjem Dolu borave od 2005. godine, tvrde da će njihova mladost zauvijek ostati urezana u njihovim glavama.
Njihov otac Krstan je preminuo 1984. godine, a majka Olga se preselila u susedno selo German kod Krive Palanke, u okviru imanja izvesnog Milorada. Na njegovo snažno insistiranje, Olga je nevoljko pristala da proda Srbina jednom trgovcu u makedonskom selu Bajlove. Uprkos svojoj nežnoj dobi od sedam godina, marljivo je čuvao ovce i boravio u pomoćnoj prostoriji za odmor. “Samo me je Stojadin mučio, to je to, gotovo je. Ovo se ne može zaboraviti u životu, nikad.
I pored toga što se oslanjaju na skromnu socijalnu pomoć od devet hiljada dinara i sakupljaju šumske plodove, samouvereno se izdržavaju uz dodatnu podršku povrća iz staklenika. “Živimo teško, nije tako lako. Nemamo svoj dom, nemamo svoju kuću, živimo privremeno u staroj školi, zgradi”, kaže Novica. Živjeti ovdje je izazov, posebno tokom nepodnošljivih zima. Odlučan sam da na najbolji način iskoristim svoju situaciju i pronađem bolji život, uprkos ograničenim mogućnostima koje su mi dostupne.
Sa punim poverenjem podneta je tužba Osnovnom tužilaštvu u Vranju sa namerom da se pokrene krivični postupak protiv lica osumnjičenih za trgovinu ljudima. Zahtjev za ovakav postupak podnet je cijenjenom pravosuđu Sjeverne Makedonije. Međutim, neophodno je napomenuti da je osnovno tužilaštvo te zemlje ranije odbacilo optužbe protiv braće Stanković, pozivajući se na nedostatak suštinskih dokaza koji bi potkrijepili njihovu tvrdnju da su žrtve trgovine ljudima prije jedne decenije.
