Narcisoidni poremećaj ličnosti (NPL) postao je pojam koji se sve češće koristi u svakodnevnoj komunikaciji, često bez dubljeg razumevanja njegovog pravog značenja. U medijima i razgovorima, često čujemo da je neko nazvan “narcis”, međutim, ova reč nije samo sinonim za egoističnu osobu ili osobu koja voli sebe. Zapravo, narcisoidni poremećaj ličnosti je ozbiljan mentalni poremećaj koji se može dijagnostikovati jedino od strane stručnjaka.
Razlika između samoljubivosti i narcisoidnog poremećaja ličnosti
Da bismo razumeli razliku, važno je napomenuti da narcisoidni poremećaj ličnosti nije jednostavno osobina kao što je “samoljubivost” ili “naduvani ego”. Poremećaj ličnosti predstavlja specifične obrasce mišljenja, ponašanja i međuljudskih odnosa koji se javljaju tokom adolescencije i ranog odraslog doba, a koji imaju negativne posledice na svakodnevni život osobe.
Psihološkinja dr Brijen Markli iz Klivlendske klinike objašnjava da je često uobičajeno da se ljudi s karakteristikama samoapsorpcije ili napuhanog ega pogrešno nazivaju narcisima, međutim, pravo značenje ove reči podrazumeva ozbiljan mentalni poremećaj koji samo stručnjaci mogu dijagnostikovati.
Dijagnostikovanje narcisoidnog poremećaja ličnosti
Narcisoidni poremećaj ličnosti spada u klaster B poremećaje ličnosti, koji uključuju i granični, antisocijalni i histrionični poremećaj ličnosti. Osobe sa ovim poremećajem često imaju probleme u razmišljanju, osećanjima i interakciji sa drugim ljudima. Specifični simptomi ovog poremećaja su stabilni tokom vremena i mogu značajno narušiti svakodnevno funkcionisanje osobe.
Stručnjaci za mentalno zdravlje koriste Dijagnostički i statistički priručnik za poremećaje mentalnog zdravlja (DSM-5), koji daje precizne smernice o tome kako da se dijagnostikuje narcisoidni poremećaj. Da bi neko ispunio dijagnozu NPL-a, potrebno je da osoba ima najmanje pet od devet specifičnih simptoma.
Znakovi narcisoidnog poremećaja ličnosti
Prema dr Brijen Markli, najčešći simptomi koji upućuju na narcisoidni poremećaj uključuju:
- Grandiozni osećaj sopstvene važnosti – Osobe sa ovim poremećajem često sebe doživljavaju kao superiorne ili posebne.
- Fantazije o neograničenom uspehu, moći ili lepoti – Mogu imati nerealne ideje o tome šta zaslužuju.
- Osećaj da su superiorni – Imaju potrebu da budu u društvu samo onih koji su im “dostojni” ili “posebni”.
- Potreba za preteranim divljenjem – Žude za neprestanim divljenjem i pažnjom drugih.
- Osećaj da imaju pravo da dobiju ono što žele – Mogu imati nerealna očekivanja i osećaj privilegovanosti.
- Eksploatatorsko ponašanje – Koriste druge ljude za vlastitu korist, bez obzira na njihove potrebe.
- Nedostatak empatije – Teško im je da prepoznaju ili razumeju osećanja drugih ljudi.
- Zavist – Često zavide drugim ljudima ili veruju da drugi ljudi zavide njima.
- Arogancija – Često imaju arogantno ili prepotentno ponašanje prema drugima.
Šta učiniti ako sumnjate na narcisoidni poremećaj ličnosti?
Ako se prepoznate u ovim karakteristikama ili ako imate sumnje u vezi sa sopstvenim ponašanjem, važno je da se konsultujete sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Ovaj stručnjak će sprovesti kliničku procenu i, ukoliko je potrebno, postaviti dijagnozu. Dr Markli napominje da je najbolje delovati odmah, jer što ranije osoba potraži pomoć, to je veća verovatnoća da će terapija biti efikasna.
Zaključak
Iako se često koristi u svakodnevnoj komunikaciji, termin “narcis” ne bi trebalo da bude upotrebljavan olako. Narcisoidni poremećaj ličnosti je ozbiljan mentalni poremećaj koji zahteva stručnu procenu i dijagnostiku. Ako sumnjate da neko u vašem okruženju, ili čak vi sami, imate ove simptome, najvažniji korak je da se obratite stručnjaku za mentalno zdravlje. Samo tada je moguće postaviti tačnu dijagnozu i započeti odgovarajući tretman
