U današnjem članku želim da podelim s vama jednu izuzetno neobičnu priču koja se bavi temama bola i patnje, ali i neobjašnjivih događaja koji menjaju sudbine.
- Ova priča govori o ženi koja je preživela strašnu tugu i bol, te se našla suočena s najtežim pitanjem šta je to što se desilo s njom i zašto je bila osuđena da umre sama, u tišini, bez ikakvih odgovora. Pročitajte dalje kako biste saznali šta se sve događalo.
Profesorka srpskog jezika iz Šapca, poznata po svom umeću izražavanja, napisala je jedan od najdirljivijih i najneobičnijih tekstova o gubitku voljene osobe. Priča o Zori, ženi koja je nestala na način koji niko nije mogao objasniti, dirnula je svakog čitaoca. Zora je iznenada umrla, ali događaji koji su usledili nakon njene smrti bili su toliko zbunjujući da je teško bilo poverovati u sve što se dešavalo. Smrt, u ovom slučaju, nije bila jedini šok koji je pogodio njenu porodicu.
Zora je otišla, ali na način koji je ličio na nešto što nikome nije bilo jasno. Njena ćerka, koja je živela daleko, preuzela je odgovornost za organizaciju sahrane. Želela je da sve bude savršeno i da njenu majku dostojno isprati. Međutim, dok je tražila haljinu koju bi majka nosila, naišla je na nesvakidašnji prizor u Zorinom ormaru. Haljine koje su Zora nosila ranije, bile su šarene, veselo ukrašene, odražavajući njenu vedru i pozitivnu prirodu. Međutim, haljine koje su visile ka sredini ormara bile su potpuno drugačije – svedene, mračne, bezizražajne. Promena boja i krojeva bila je jasna, kao da je nešto duboko u Zori promenilo njenu unutrašnju svetlost. Njena ćerka nije mogla da shvati ovu promenu, jer je Zora, koja je nekada bila vesela i puna života, sada izgledala obavijena tamnim sjenama.
- Nakon što je pronašla haljinu koju je Zora voljela, onu koju je kupila jednog zimskog dana, setila se njenih reči: “Zamisli, mogla sam proći pored nje i ne videti je. I mogao je neko drugi kupiti.” Te reči su postale simbol Zorinog života – njene sposobnosti da se raduje malim stvarima, da vidi svet u punoj lepoti, čak i u najsitnijim detaljima.
Nakon što je majka bila pripremljena za sahranu, ćerka je otišla do kapele da je vidi. Ono što je tamo zatekla bilo je šokantno. Umesto poznatog lica njene majke, pred njom je ležala žena koju nije mogla da prepozna. Zora je bila izmenjena, njeno lice bilo je oštro, a usne povijene. Bilo je jasno da je nešto neobjašnjivo ušlo u njeno telo. U toj trenutnoj konfuziji, ćerka je počela da viče i negoduje, dok su svi prisutni u kapeli tvrdili da je sve u redu, iako je bilo očigledno da nešto nije bilo u skladu s realnošću.
Ovo je bio trenutak kada su svi počeli da sumnjaju, ali zbog kratkog vremena, nije bilo prilike za dalja istraživanja. Međutim, šok je nastavio da raste. U trenutku kada je napustila kapelu, zazvonio je telefon. Glas na drugoj strani bio je prepun panike: “Nismo mogli da je obučemo, gospođo, nešto strašno se desilo.” Kada je rečeno da je Zora nestala “u prah”, ćerka je bila zatečena i odlučila da potraži odgovore.
Stručnjak je bio pozvan kako bi istražio šta se zapravo dogodilo. Ispostavilo se da je Zora, prema svim analizama, već bila mrtva dvadeset godina. Kako je to bilo moguće, kada je još nedeljama pre toga razgovarala sa svojom ćerkom? Pokušavajući da razjasni ovu zagonetku, ćerka je otputovala u Indiju, u nadi da bi tamo mogla pronaći odgovore koje niko drugi nije znao.
U Indiji je potražila mudrace, a među njima i jednu ženu, malu nasmejanu ženu koja je redovno prolazila kroz mesta koja su posetili. Ova žena nije bila zapanjena pričom o Zori. Kada je ćerka ispričala svoju priču, žena je samo smireno pitala: „Jeste li ikada gledali Zori u oči?“ Dodala je: „Osmeh ste joj ukrali pre dvadeset godina.“
Prema rečima ove žene, Zora nije bila fizički mrtva samo zbog bolesti. Zapravo, Zora je prestala da živi mnogo pre nego što je umro njen fizički oblik – bila je mrtva još pre dvadeset godina, kada su joj svi oduzeli najlepši deo njenog života – njen osmeh. Taj osmeh je bio simbol njene radosti, njene sposobnosti da uvek uživa u životu, ali je polako nestajao iz njenog života, dok su svi oko nje ostali nesvesni da je ona već dugo bila duhovno mrtva.
