Fotografije onih koji su preminuli nose duboku simboliku i verovanja koja se odnose na vezu između sveta živih i sveta mrtvih.
- U mnogim kulturama, ove slike se smatraju mostom između ta dva sveta, zadržavajući ne samo sentimentalnu vrednost, već i duhovnu i energetsku povezanost sa pokojnikom. Veruje se da, iako osoba fizički napusti ovaj svet, fotografije koje ostanu zadržavaju svoju moć da održavaju emocionalnu i energetski vezu s njima.
Međutim, zbog ove snažne simbolike i energije koja se prenosi kroz slike, preporučuje se pridržavanje određenih smernica u vezi sa njihovim postavljanjem i čuvanjem. Ove smernice imaju za cilj očuvanje ravnoteže i zaštitu zdravlja živih, kako bi se izbeglo apsorbiranje prekomerne energije pokojnika.
Prvo pravilo koje se savetuje odnosi se na to da slike preminulih ne bi trebalo da budu postavljene na vidna mesta, poput zidova, stolova ili u okvire koji su stalno na dohvat ruke. Veruje se da stalni kontakt sa slikama pokojnika može negativno uticati na životnu vitalnost onih koji još uvek žive, stvarajući mogućnost da ova energija postepeno povuče vitalnost i iz njih. Zbog toga, kako bi se sprečili negativni uticaji i očuvala ravnoteža između energija, ove slike bi trebalo držati van svakodnevnog vida.
- Međutim, nisu svi efekti negativni. Ako se iste te fotografije preminulih čuvaju u posebnim albumima, pažljivo organizovane i povremeno pregledane uz osećanje nostalgije i poštovanja, neće doći do negativnih efekata. Ovaj način čuvanja omogućava da energija pokojnika ostane po strani, dok se održava emocionalna i duhovna veza sa voljenim osobama. Preporučuje se i da slike preminulih budu odvojene od slika živih osoba, čime se stvara jasna distinkcija između dva sveta – onog živih i onog mrtvih.
Za slike preminulih, mnogi predlažu korišćenje posebnog albuma koji je posvećen samo njima. Na ovaj način se omogućava poštovanje i očuvanje njihove energije u posebnom okruženju, bez mešanja sa energijom živih osoba. Zanimljivo je da neki veruju da je energetski korisno rezati slike pokojnika od onih živih, čime se jasno razdvaja energija živih i mrtvih. Ovaj čin smatra se važnim za očuvanje ravnoteže i zaštitu zdravlja svih uključenih. Drugi predlažu da se fotografije pokojnika čuvaju u crnim albumima, torbama ili kutijama, jer crna boja nosi simboliku žalosti, ali i energetske zaštite.
- Pored toga, smatra se da slike pokojnika treba da se posmatraju samo na specijalnim danima koji su predviđeni za komemoraciju i sećanje. Ovi dani obično uključuju godišnjice smrti, verske ili kulturne obrede, kada je prikladno odati poštu preminulim i dozvoliti da se njihov duh nađe u tišini i poštovanju. Ovim pristupom, slika pokojnika ne postaje stalna prisutnost u svakodnevnom životu, već se zadržava harmonija između sveta živih i mrtvih.
Sve ove smernice, iako zasnovane na tradicijama, verovanjima i kulturnim normama, služe kao način da se poštuje sećanje na preminule, dok istovremeno čuvaju mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje živih. Poštovanjem ovih preporuka, moguće je održati duhovnu ravnotežu i zaštitu, omogućavajući da se odnos prema preminulima čuva sa poštovanjem, dok se život živih ne narušava njihovom prisutnošću u svakodnevnom životu.
