Poznata hrvatska književnica, Vedrana Rudan, trenutno se bori sa agresivnim rakom žučnih kanalića, a svoju tešku borbu deli sa javnošću putem svog bloga. Iako je bolest dovodi u teške trenutke, Rudan je odlučila ispričati emotivnu priču koja ju je duboko pogodila dok je bila na odeljenju onkologije, a ta priča je istovremeno postala i emotivni poziv za nas da se setimo svojih najbližih.
Dozivanje majke u poslednjim trenucima
- U svom poslednjem postu, Rudan je opisala trenutak kada je u bolnici bila središte jednog potresnog i tužnog trenutka. Dok je spavala u bolničkom krevetu, iz dubokog sna ju je probudio zvuk žene koja je umirući dozivala svoju majku. Ovaj trenutak bio je potresan i za samu Rudan, koja je, kako kaže, ispod slušalica čula pesmu Jasne Zlokić, dok su je okruživali zvuci tuge.
“Nabila sam slušalice na uši i čula kako Jasna Zlokić peva, ja sam skitnica, ne drži me mesto… Moja najdraža pesma, iako nikad više neću skitati,” napisala je, govoreći o tom trenutku. Iako žena koja je dozivala svoju majku nije umirala, već je samo bila izuzetno teška, to je Rudan podsetilo na snagu koju majčinska ljubav ima i na povezanost koju svi osećamo sa svojim roditeljima, čak i u trenucima najveće patnje.
Koga ljudi zazivaju kad im je teško?
- Rudan se nakon toga upustila u anketu među medicinskim sestrama koje godinama rade na odeljenju onkologije, želeći da sazna kakva su iskustva pacijenata. Rezultat ove ankete bio je upečatljiv: kada pacijenti prolaze kroz najteže trenutke, najčešće zazivaju majku, a vrlo retko boga ili oca. Rudan je podelila svesnost o tome koliko su majke ne samo važan oslonac u životima svojih dece, već i to kako majčinska figura ostaje prisutna, čak i kad se čini da se sve drugo srušilo.
“Nikad ne dozivaju tatu. Nikad,” navela je Rudan, ističući kako je odnos majke i deteta specifičan i neponovljiv.
Pozivi majkama koji često idu na živce
- Rudan se prisetila svojih vlastitih trenutaka kada je majka često zvala. Kao mlada žena, ovi pozivi su joj išli na živce, jer je bila zauzeta svakodnevnim obavezama i životnim tempom. Sećajući se tih trenutaka, prisetila se kako je zaboravljala da pokaže poštovanje prema svom majčinskom pozivu. Kroz ispričane anegdote, naglasila je koliko je važno ceniti te pozive, jer oni nisu samo obični pozivi – oni su znakovi ljubavi, brige i poštovanja.
“Danas opet imam problema sa stolicom…” citira Rudan reči svoje majke, priznavši da je kasnije shvatila koliko su ti “dosadni” pozivi bili zapravo iskrena želja njene majke da bude u kontaktu sa njom.
“Zovite svoje mame” – Rudanov poziv
- Na kraju svog emotivnog bloga, Vedrana Rudan je apelovala na sve nas: “Nazovite ih povremeno, bez povoda. Jednom, kad budete same noću u bolesničkoj sobi, vrištaćete: ‘Mama’.” Ova snažna poruka podseća nas da cenimo svaki trenutak sa svojim roditeljima i ne uzimamo ih zdravo za gotovo.
Rudan zaključuje da će svi mi, jednog dana, razumeti sve što su nam naši roditelji govorili, posebno majke koje nas često nazivaju, zabrinute za naše zdravlje i dobrostanje. Na kraju, u tišini bolničke sobe, samo će tiha reč “mama” odjekivati kao poslednji poziv.
- Ova priča je, bez sumnje, potresna i emotivna, ali je istovremeno i poziv na razmišljanje o tome koliko su majke i roditeljska ljubav nezamenjivi. Vedrana Rudan svojim iskustvom deli dublje značenje života i vrednosti, te nas podseća na to koliko je važno ne zaboraviti ljubav koja nas je oblikovala.
