U današnjem članku govorićemo o jednom složenom i važnom fenomenu koji se tiče žena i njihovog raspoloženja, ali i o dubokim mislima jednog velikog pisca o starenju i životu.
- Raspoloženje žena je tema koja obuhvata mnogo faktora — od hormonskih promena, preko emocionalnih stanja, do uticaja spoljašnjeg sveta i ličnih karakteristika. Iako postoji stereotip da su žene emotivnije, stvarnost je mnogo složenija i ne može se svesti samo na pol. Biološki i psihološki faktori zajedno oblikuju naše raspoloženje i način na koji doživljavamo svet.
U nastavku ćemo se osvrnuti na poglede jednog od najuticajnijih nemačkih pisaca 20. veka, Erika Marije Remarka, koji je svojim delima zauvek promenio način na koji razmišljamo o životu, ljubavi i, naročito, o procesu starenja. Njegova dela poput “Na zapadu ništa novo” i “Tri ratna druga” nisu samo književni spisi, već duboke filozofske poruke koje nas podsećaju na suštinske vrednosti i prihvatanje života u svim njegovim fazama.
Remark je poznat po tome što je isticao da starenje nije samo fizička promena, već i stanje uma. Prema njegovom mišljenju, žena zaista počinje da stari tek kada odluči da sakrije svoje nedostatke i da se stidi svojih godina. To nije samo pitanje izgleda, već i prihvatanja sebe i unutrašnjeg mira. Upravo je to ključno za njegovo shvatanje mladosti — ona ne dolazi od spoljašnjeg izgleda, već iznutra, kroz stav prema životu.
On je naglašavao da godine treba prihvatiti s ponosom i bez straha. U svetu gde je veliki pritisak na mladolikost i besprekornost, gde su estetski zahvati postali uobičajeni, Remarkova filozofija deluje kao podsetnik na nešto mnogo dublje: prava mladost je stanje duha, a ne samo stanje kože. Pozitivan stav prema životu, bogatstvo emocija, samopouzdanje i unutrašnja harmonija — to su faktori koji čine osobu mladom, bez obzira na broj na rođendanskoj torti.
- On primećuje i da se godine pre svega odražavaju u načinu na koji hodamo, tonusu glasa i govoru tela, više nego u borama na licu. Zato je važan zdrav i aktivan stil života, koji uključuje pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i izbegavanje štetnih navika. Takođe, ispravno držanje tela i ponosno nošenje svojih godina doprinose tome da osoba zrači mladalačkom energijom i vitalnošću.
Remark ističe da je ravnoteža između spoljašnje i unutrašnje brige o sebi veoma bitna. Nema ništa loše u tome da se brinemo o izgledu, ali preterano prikrivanje godina može biti neprirodno i neprijatno. Prava briga o sebi ogleda se u negovanju tela i duha u svim životnim dobima. Upotreba blagih preparata za negu kože, šminka koja ističe prirodnu lepotu, ishrana bogata vitaminima i antioksidansima, kao i dovoljno sna i odmora, ključni su faktori za očuvanje dobrog zdravlja i raspoloženja.
Remarkova misao da prihvatanje godina donosi unutrašnju sigurnost i sklad ne odnosi se samo na fizičke aspekte starenja, već i na emocionalni i duhovni život. Ljubav, koju on posmatra kroz prizmu zrelosti, nije nešto što gubi na snazi s vremenom. Naprotiv, prava ljubav ne poznaje granice godina i može da cveta u bilo kojoj životnoj fazi. Emocionalna bliskost i razumevanje postaju važniji od prolazne strasti, a otvorenost za nova iskustva čini život živahnijim i srećnijim.
Zaključno, Remark nas podseća da starenje nije kraj mladosti, već početak nove, drugačije i često bogatije faze života. Godine treba posmatrati kao bogatstvo iskustva i mudrosti koje donose slobodu da živimo u skladu sa svojim vrednostima i osećanjima. Negovanje ljubavi, samoprihvatanja i unutrašnje harmonije ključ je za život pun radosti i smisla.
Ono što nas zaista održava mladima nije odsustvo bora, već energija, optimizam i ljubav prema sebi i drugima. Upravo ta unutrašnja snaga i vedrina čine da se osećamo mladima i ispunjenima, bez obzira na broj godina koje imamo. Zato je važno da svakodnevno radimo na svom unutrašnjem svetu i prihvatimo sebe sa svim svojim manama i vrlinama, jer je to prava formula za dug i srećan život.
