Dobrivoje Topalović, čije ime zauzima posebno mesto u istoriji narodne muzike, postao je legenda ne samo zbog svog pevačkog talenta, već i zbog svoje skromnosti i neobičnog puta ka uspehu. Iako su mnogi od njegovih obožavalaca prepoznali njegov glas i ličnost kao simbol narodne muzike, Topalović je bio mnogo više od običnog pevača. Njegov životni put bio je ispunjen neočekivanim preprekama, ali i velikim trenutnicima koji su oblikovali njegovu karijeru i ličnost.
Rođen 1944. godine na Malu Gospojinu u selu Preljina, Dobrivoje je bio običan dečko iz sela, koji je sanjao o tome da postane inženjer, kao što je to želela njegova majka. Upisao je tehničku školu u Čačku, smer mašinski, i kasnije nastavio studije u Beogradu. Međutim, život ga je odveo na potpuno drugi put. Kratka karijera u preduzeću “Cer” ubrzo je zamenjena njegovim ozbiljnim interesovanjem za muziku. Iako nije bio siguran da će se baviti muzikom, priroda ga je polako vodila prema pevanju.
Zanimljivo je da se Dobrivoje, pre nego što je postao pevač, bavio harmonikom. Iako je bio samo početnik, prijavio se u vojsku kao harmonikaš u Domu JNA u Rijeci, verujući da će tako lakše proći kroz vojni rok. Međutim, sudbina je želela da harmoniku zameni mikrofon. Na audiciji, nakon što su ispred njega nastupili vrhunski harmonikaši Ljubiša Pavković i Tomica Milić, Dobrivoje nije mogao da izdrži i odlučio da peva. Iako se nije nadao uspehu, to je bio trenutak koji je oblikovao njegovu karijeru. Karijera harmonikaša bila je brzo zaboravljena, a Dobrivoje je odlučio da postane pevač.
Njegov prvi susret sa muzičkom industrijom bio je prepun izazova. Iako je u početku imao problema da se probije, Dobrivoje je snimio svoje prve singl ploče sa kompozitorom Draganom Aleksićem. Uprkos tome, Dobrivoje nije imao lakoće u ulasku na muzičku scenu. Njegovi prvi koraci bili su povezani sa velikim imenima narodne muzike, kao što je bio Šaban Šaulić, koji mu je indirektno “pomogao” da ne postane pevač, barem u to vreme. Dobrivoje se setio trenutka kada je pevao pred Bucom Jovanovićem, gde je nakon Šabanovog nastupa, osećao da mu nije bilo lako da zapeva.
No, uprkos tim početnim neuspesima, njegov talent nije mogao biti zanemaren. Ubrzo je započeo saradnju sa poznatim kompozitorima, a njegov muzički uspon postao je nezaustavljiv. Godine 1970. godine, nastupio je na festivalu “Ilidža” i osvojio prvu nagradu publike, što je označilo početak njegove ozbiljnije karijere. Iako su mu prvu pesmu odbili, Dobrivoje nije odustajao. Iako je nastavio da se bori za svoj uspeh, za njega je prava prekretnica došla tek kada je snimio pesmu “Eh da mi je” koju je komponovao Obren Pjevović. Ta pesma je postala veliki hit i bila je ključna za njegov dalji uspeh.
Iako je njegov put bio ispunjen usponima i padovima, Dobrivoje je izgradio dugotrajan uspeh, snimajući brojna hitove i postajući prepoznatljivo ime na muzičkoj sceni. Njegov najveći uspeh ostvario je 1986. godine, kada je snimio pesmu “Crno vino”, koju je napisala pesnikinja Radmila Mudrinić. Ova pesma postala je simbol njegove karijere i bila je naročito popularna među mlađim generacijama, koja je do tada bila manje sklona narodnoj muzici. Dobrivoje je s ponosom isticao da mu je pesma “Crno vino” otvorila vrata i kod mlađe publike.
Pored toga, Dobrivoje Topalović je bio i dobitnik brojnih nagrada, uključujući Estradnu nagradu Srbije, Plaketu “Zlatna lira”, kao i Nagradu za životno delo. Pored svoje muzičke karijere, bio je poznat po tome što je u privatnom životu bio izuzetno skroman. Iako je bio zvezda narodne muzike, uvek je izbegavao medijsku pažnju i davao prednost svojoj porodici. Na kraju svog života, Dobrivoje je više vremena provodio sa suprugom, ćerkom i unukom, uživajući u mirnom životu na selu, daleko od svetla reflektora.
Na kraju, Dobrivoje je preminuo 2020. godine u 75. godini, nakon borbe sa rakom. Iako su mu poslednje godine života bile ispunjene borbom sa bolešću, Dobrivoje je i dalje bio okružen ljubavlju svoje porodice. Iako je njegova muzička karijera došla do kraja, njegov glas i pesme nastaviće da žive u srcima obožavalaca, a njegova priča o uspehu i skromnosti biće inspiracija mnogima.
