Od davnina, ljudi su u biljkama pronalazili ne samo hranu i lek, već i simbole sreće, zaštite ili pak nesreće. Donosimo u nastavku više…
Neke su se sadile da bi čuvale dom od nesreće, druge da bi prizvale zdravlje i plodnost, dok su pojedine imale lošu reputaciju i smatrale se nosiocima nesreće ili prerane smrti.
- Jedna od biljaka koja je često dobijala negativno značenje u narodnim pričama jeste orah. Iako je njegovo snažno stablo davalo obilnu hladovinu, a plodovi bili dragoceni u ishrani, verovalo se da orah posađen u dvorištu može doneti nesreću ukućanima. Govorilo se da onaj ko zasadi orah „sadi sebi grob“, jer će mu život biti skraćen. Posebno se upozoravalo da se ne sedi dugo ispod njegove krošnje – verovalo se da to izaziva bolesti, glavobolje i slabost. Slična negativna simbolika pratila je i dud. Njegovo stablo, iako korisno, u narodnim predanjima smatralo se lošim znakom ako raste preblizu kući, jer je nagoveštavalo prerani odlazak članova domaćinstva.
Nasuprot ovim biljkama koje su se smatrale „opasnim“, postojale su one koje su donosile mir, sreću i blagostanje. Čuvarkuća je bila najpoznatiji primer. Stavljala se na krovove kuća kao zaštita od groma i oluje. Njeni mesnati listovi čuvali su vlagu i otpornost, a simbolički su predstavljali dugovečnost i sigurnost doma. Perunika, cvet koji se sadio oko kuća i dvorišta, smatrala se štitom od nesreće i zlih sila. Njena prisutnost donosila je mir ukućanima i štitila od nevolja.
- Hrast je u slovenskoj tradiciji imao posebno mesto. Bio je simbol snage, stabilnosti i dugovečnosti. Hrast lužnjak smatran je svetim drvetom, a njegovo prisustvo u dvorištu donosilo je plodnost zemlji i čvrstinu porodici. Često je bio povezan sa božanstvima i narodnim obredima. Do danas se u mnogim selima čuvaju stari hrastovi, ne samo zbog prirodne vrednosti, već i kao simbol veza sa precima.
Lipa je takođe imala važnu ulogu. Njeni mirisni cvetovi privlačili su pčele, od čijeg meda su se spravljala pića za svečanosti. Voda od lipinog cveta koristila se u narodnoj medicini za smirenje i lečenje prehlada. Verovalo se da lipa u blizini kuće štiti ukućane i donosi mir. U slovenskoj mitologiji smatrala se drvetom koje povezuje ljude sa prirodom i božanskim.
- Dren je bio simbol zdravlja i izdržljivosti. Njegove grančice i plodovi koristili su se u prolećnim običajima, posebno za Đurđevdan i Bogojavljenje. Deca su jela cvetove drena kako bi bila snažna i otporna na bolesti, a grančicama su se ukrašavale kuće da donesu zdravlje. Vrba je, s druge strane, bila povezana sa dečijom srećom. Na Lazarevu subotu deca su simbolično udarana vrbovim grančicama uz reči „Rasti kao vrba“, što je trebalo da im donese snagu i zdravlje. Njena kora koristila se kao prirodni lek protiv temperature i bolova.
Voćke su u tradiciji imale posebno mesto. Jabuka je bila simbol ljubavi i plodnosti, pa se često koristila u svadbenim običajima. Mlade su dobijale jabuke kao znak buduće plodnosti i sreće u braku. Šljiva je bila vezana za domaćinstvo i rakiju, koja je bila sastavni deo slavskih i svadbenih obreda. Ona je, osim što je hranila porodice, postala i deo identiteta mnogih krajeva.
U skladu sa ovim verovanjima, ljudi su pažljivo planirali svoje dvorište. Dok su se orah, dud i bagrem izbegavali zbog loše simbolike, hrast, lipa, dren, jabuka i druge „dobre“ biljke sađene su sa željom da dom bude zaštićen, zdrav i plodan. Biljke nisu bile samo ukras, već živi simbol povezanosti čoveka i prirode, kao i produžetak duhovnog sveta predaka.
- Danas, u modernom vremenu, mnogi ove običaje posmatraju kao deo folklora, ali i dalje ima onih koji ih poštuju. Bilo da verujemo u simboliku ili ne, jedno je jasno – biljke su imale i imaju posebno mesto u životu čoveka. One nas podsećaju na vezu sa prirodom, na to da je svaki list i svako drvo nekada imalo priču, poruku i značenje koje je oblikovalo način života naših predaka.
