U današnjem članku govorićemo o jednoj od najpotresnijih i najlepših ljubavnih priča sa prostora bivše Jugoslavije o Enveru Šiljku i Fridi Laufer, paru čija je veza bila mnogo više od obične romanse. Njihova ljubav bila je isprepletana sa borbom, idealima i tragedijom, ostavljajući za sobom nasleđe koje i danas inspiriše ljude.
- Enver Šiljak rođen je 1919. godine u Bosanskoj Gradišci, u siromašnoj porodici koja nije mogla da mu obezbedi mnogo. Potraga za boljim životom dovela ga je u Tuzlu, gde je započeo novo poglavlje svog života. Radio je u Fabrici soli, a istovremeno je bio student prava i istaknuti učesnik kulturnog i političkog života. Posebno se isticao kao šef Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) za severoistočni deo Bosne. Njegova mladost bila je posvećena ideji pravde, slobode i jednakosti, vrednostima koje su tada bile opasne, ali i dragocene za društvo.
U istoj fabrici radila je i Frida Laufer, rođena 1920. godine. Njena hrabrost, odlučnost i mladalačka energija ubrzo su privukle Enverovu pažnju. Ni ona nije ostala ravnodušna prema mladiću koji je pored šarma posedovao i duboko uverenje u ideale za koje se borio. Njihova ljubav procvetala je u trenucima kada je Evropa bila u plamenu rata, a fašistički režim sve jače stezao obruč oko onih koji su se usudili da misle drugačije.
Njih dvoje nisu delili samo osećanja, već i sudbinu saboraca. Aktivno su učestvovali u antifašističkom pokretu u Tuzli, delujući ilegalno i rizikujući svoje živote svakim potezom. Njihova aktivnost nije ostala neprimećena – 4. jula 1941. godine proglašeni su neprijateljima režima. Pokušali su da pobegnu, ali 18. jula iste godine uhvaćeni su i privedeni.
Za Envera nije bilo spasa. Zajedno sa saborcima Rudolfom Vikićem i Memom Suljetovićem osuđen je na smrt. Dana 5. septembra 1941. godine, izvedeni su na streljanje. Ono što je ostalo zauvek upamćeno jeste Enverova poslednja pesma. Dok su ga vodili ka gubilištu, pevao je „Je l’ ti žao što se rastajemo“, posvetivši je svojoj Fridi. Taj trenutak bio je simbol prkosa, ljubavi i ljudskog dostojanstva – pesma kao poslednji čin otpora i dokaz da ljubav može biti jača od straha i smrti.
- Ni Frida nije imala srećniju sudbinu. Nakon hapšenja deportovana je u koncentracioni logor. Tamo je, pod najtežim okolnostima, rodila Enverovo dete. Nažalost, ni ona ni njihovo dete nisu preživeli – oboje su ubijeni u logoru, čime je ova ljubavna priča dobila svoj najtragičniji kraj. Ipak, njihova žrtva i hrabrost nisu izbrisani iz sećanja. Naprotiv, postali su simbol otpora i večne vernosti.
- Inspiracija koju su ostavili iza sebe prožela je književnost, muziku i kulturu. Jasmin Imamović, pisac i političar, napisao je roman „Slana zemlja“ zasnovan upravo na njihovoj priči. Njihova sudbina postala je i deo muzičkog nasleđa, zahvaljujući Halidu Bešliću, koji je u svom spotu za pesmu „Je l’ ti žao što se rastajemo“ oživeo emocije i tragediju ovog para. Na taj način, njihova ljubav je nastavila da živi kroz umetnost.
Poseban spomenik njihovom sećanju nalazi se u samoj Tuzli. Most preko reke Jale nosi ime „Most narodnog heroja Envera Šiljka i Fride Laufer“, ali je među građanima i posetiocima poznat jednostavno kao „Most ljubavi“. Danas mnogi parovi ostavljaju katance sa svojim imenima na tom mostu, simbolično potvrđujući trajnost svojih osećanja i odajući počast paru koji je pokazao da prava ljubav ne zna granice.
Priča Envera i Fride nije samo istorijska epizoda, već i univerzalna poruka. Ona nas podseća da prava ljubav ne prestaje ni pred smrću, da hrabrost i ideali mogu nadživeti prolaznost, i da istinske vrednosti nikada ne nestaju. Njihova tragična sudbina postala je pouka budućim generacijama – da sloboda i ljubav zahtevaju žrtvu, ali i da se kroz tu žrtvu rađa nada i snaga za one koji dolaze.
Iako su njihovi životi prekinuti prerano, Enver i Frida nastavili su da žive kroz knjige, pesme, mostove i sećanja. Njihova priča govori o tome da ljubav nije samo lična stvar dvoje ljudi, već i snaga koja može da menja svet, inspiriše narode i ostavlja neizbrisiv trag u istoriji. U današnjem vremenu, kada se vrednosti često stavljaju na probu, priča o njima nas podseća da je moguće voleti i verovati, čak i kada se sve čini izgubljenim.Njihova ljubav danas je večni simbol – simbol nade, vernosti i borbe, ali i svedočanstvo da ljubav i sloboda uvek imaju smisla, čak i kada je cena previsoka.
