Popodnevna dremka mnogima deluje kao bezazlen i čak poželjan predah u toku dana, naročito u trenucima kada se energija naglo spusti, misli postanu usporene, a kapci teški.
- U savremenom tempu života, gde se balans između obaveza i odmora često narušava, kratko spavanje tokom dana izgleda kao brzo rešenje za umor. Međutim, iza tog naizgled nevinog rituala krije se složen odnos između biološkog sata, kvaliteta noćnog sna i ukupnog zdravlja organizma. Ono što u jednom trenutku može delovati osvežavajuće, kasnije se često pretvara u dugotrajno okretanje po krevetu i nemogućnost da se zaspi u večernjim satima.
Stručnjaci za spavanje već godinama upozoravaju da san tokom dana ima dvostruko lice. Kada je kratak i pravilno tempiran, može doprineti boljoj koncentraciji i kratkoročnom oporavku, ali ako se otegne ili postane navika, lako može poremetiti prirodan ritam sna. Upravo zbog toga mnogi ljudi tek kasnije shvate da su sopstvenim telima poslali pogrešan signal – da je vreme za odmor onda kada bi organizam zapravo trebalo da se priprema za aktivan završetak dana.
- Pad energije u popodnevnim satima nije slučajnost. On je duboko povezan sa cirkadijalnim ritmom, unutrašnjim biološkim mehanizmom koji reguliše smenu budnosti i sna. Kod većine ljudi, između ranog popodneva i kasnih poslepodnevnih sati dolazi do prirodnog pada budnosti, nezavisno od toga koliko su spavali prethodne noći ili šta su jeli za ručak. Telo tada traži kratku pauzu, ali to ne znači nužno i dubok san. Upravo tu mnogi prave grešku, prepuštajući se dremanju koje traje znatno duže nego što je preporučljivo.
Istraživanja pokazuju da kratka dremka, koja ne prelazi dvadesetak minuta, može imati pozitivan efekat jer mozak ne ulazi u duboke faze sna. Buđenje iz takvog sna obično je lako i praćeno osećajem osveženja. Međutim, čim se ta granica pređe, organizam zapada u dublje stadijume odmora, iz kojih je buđenje znatno teže. Tada se javlja tzv. inercija sna – stanje konfuzije, tromosti i smanjene koncentracije koje može potrajati i do sat vremena. Umesto odmora, osoba dobija dodatni umor, što negativno utiče na ostatak dana.
- Upravo o ovom fenomenu često pišu domaći mediji, a Kurir je u više navrata prenosio mišljenja lekara koji upozoravaju da dugotrajno spavanje popodne može biti znak poremećenog sna ili čak skrivenih zdravstvenih problema. Prema njihovim sagovornicima, osobe koje ne mogu da izdrže dan bez duge dremke često zapravo ne ostvaruju kvalitetan noćni san, iako možda misle da spavaju dovoljno sati. Takva praksa, ako potraje, može dovesti do začaranog kruga umora i lošeg odmora.
Postoje, naravno, situacije u kojima je popodnevni san opravdan. Ljudi koji rade noćne smene, medicinski radnici, vozači ili roditelji male dece često nemaju luksuz neprekinutog noćnog sna. Kod njih kratka dremka može biti način da se smanji rizik od grešaka, povreda ili prevelikog iscrpljivanja. Ipak, čak i u tim slučajevima, naglasak je na kontroli trajanja i vremena odmora. Dnevni san ne bi trebalo da postane zamena za noćni, već samo privremena pomoć u izuzetnim okolnostima.
- S druge strane, osobe koje pate od nesanice često su prve koje posegnu za popodnevnim snom, verujući da će makar tako nadoknaditi izgubljeni odmor. Međutim, stručnjaci savetuju upravo suprotno. Dremanje tokom dana dodatno smanjuje pritisak sna u večernjim satima, zbog čega uspavljivanje postaje još teže. Za one koji se bore sa nesanicom, izbegavanje dnevnog sna često je jedan od ključnih koraka ka poboljšanju stanja.
- O ovoj temi pisao je i Blic, pozivajući se na domaće i strane studije koje ukazuju da dugotrajno dremanje može biti povezano sa povećanim rizikom od metaboličkih poremećaja, problema sa srcem i promena raspoloženja. Iako sama dremka nije direktan uzrok bolesti, ona može biti indikator da organizam ne funkcioniše u optimalnom režimu. Upravo zato lekari savetuju da se ne ignoriše potreba za čestim dnevnim spavanjem, već da se sagleda šira slika životnih navika.
Zanimljivo je da popodnevni san ima i svoje mesto u svetu sporta i visoko zahtevnih profesija. Profesionalni sportisti, piloti i ljudi čiji posao zahteva izuzetnu koncentraciju često koriste kratke, planske pauze za san. U tim slučajevima, dremka je precizno tempirana i ograničena, kako bi se postigao maksimalan efekat bez negativnih posledica. Razlika između korisne i štetne dremke često leži u disciplini, a ne u samoj potrebi za odmorom.
- Kako bi popodnevni san, ukoliko je neophodan, imao pozitivan efekat, važno je ispoštovati nekoliko osnovnih pravila. Idealno vreme za dremanje je u ranim popodnevnim satima, pre nego što dan počne da se bliži večeri. Trajanje bi trebalo da bude kratko, a prostor u kojem se odmara tih, zamračen i prijatan. Čak i položaj tela i temperatura prostorije mogu uticati na to da li će se osoba probuditi osvežena ili još umornija.
Prema savetima koje je prenosio RTS, dosledna rutina spavanja i buđenja, izlaganje dnevnom svetlu i izbegavanje kasnog dremanja ključni su za očuvanje zdravog sna. Njihovi sagovornici ističu da telo voli predvidljivost i da svako odstupanje od ustaljenog ritma može imati posledice, čak i ako se na prvi pogled čini beznačajnim. San nije samo broj sati, već i kvalitet i pravilno vreme odmora.
Na kraju, popodnevna dremka ostaje tema o kojoj ne postoji univerzalno pravilo. Za neke ona može biti koristan alat za kratki oporavak, dok za druge predstavlja tihi saboter dobrog noćnog sna. Ključ leži u slušanju sopstvenog tela, ali i u razumevanju signala koje ono šalje. Ako potreba za dnevnim spavanjem postane stalna i neizbežna, to može biti znak da je vreme za promenu navika ili konsultaciju sa stručnjakom. Jer pravi odmor, u većini slučajeva, ipak dolazi onda kada padne noć
