Dana 21. marta 1985. godine, Junuz Kečo, vođen ljubomorom, izvršio je tragično ubistvo svoje supruge Raseme Fazlibašić, dok je njena pastorka Sanela Fazlibašić sve posmatrala. Nožem joj je naneo smrtonosne povrede u grudni koš i leđa, sedam puta. Nakon suđenja, osuđen je na 15 godina zatvora u Kazneno-popravnom domu Foča.
Na početku rata, Kečo je, zajedno sa još petoricom zatvorenika, uspeo da pobegne iz zatvora u Foči.
Junuz Kečo postao je najpoznatiji begunac bivše Jugoslavije. Tokom njegovog bekstva od policije sredinom osamdesetih godina prošlog veka, oko njega se isplela čitava mitologija. Opisivan je kao kriminalac premazan svim bojama, neuhvatljivi odmetnik, lukavi šumski čovek i ubica sa podužim spiskom žrtava. U poternici SSUP-a opisan je kao plavokosi muškarac u ranim četrdesetima, kratkih brkova, visok 175 centimetara, snažan, opasan, vešt i inteligentan. Ali, šta je prava istina o Junuzu Keči?
Ovaj čovek, čiji je život inspirisao film “Kuduz”, možda nije bio tako neustrašivi kriminalac kakvim su ga prikazivali. Možda je bio emotivac čije je srce slomila nevera supruge? Ili je istina sasvim drugačija?
Kečo, kako ga zovu, rođen je u Žeželovu, selu blizu Kiseljaka u Bosni i Hercegovini. Od malih nogu je odrastao bez oca, boreći se za opstanak radeći od jutra do mraka. Nakratko se upustio u falsifikovanje novca, ali kada je policija došla da ga uhapsi, Junuz je pobegao na motoru. To je kasnije interpretirano kao pokušaj ubistva policajca.
Nakon tog incidenta, Kečo se skrivao u šumi desetak dana pre nego što je uhvaćen, brutalno pretučen, osuđen i poslat u zatvor. Po izlasku iz zatvora, otišao je da radi u inostranstvu gde je uspeo da stvori pristojnu ušteđevinu. Po povratku u rodno selo, brzo je zaprosio Rasemu Fazlibašić, koja je već imala ćerku iz prethodnog braka. Junuz je bio njen šesti suprug, ali ni ovaj brak nije potrajao dugo, svega tri godine.
Rasema je povremeno radila kao konobarica u lokalnoj kafani gde je sve češće viđala Junuzovog prijatelja Atifa Bužu. Ljubomorni suprug pokušao je da premlati Atifa, ali je Atif njega savladao i pretukao. Nakon toga, Junuz je pokušao da razgovara s Rasemom, ali ona je zatražila razvod i seobu iz zajedničke kuće. Dana 21. marta 1985. godine, Junuz je otišao u stan svoje bivše žene da je moli za pomirenje. Kad se nisu sporazumeli, pobesneli Kečo ju je ubio s četiri uboda nožem. Jedna verzija događaja kaže da je, bežeći s mesta zločina, naleteo na stanodavca Halila Džambasa, kojeg je povredio istim nožem, pre nego što je pobegao u šumu. Policija je već sutradan organizovala poteru za ubicom, ali tih dana pronađeno je samo njegovo pismo upućeno pokojnoj ženi u kojem preti smrću njoj, njenom ljubavniku i svima koji su mu “stajali na putu”.
Kečo je u svojim izjavama ispričao sve o sebi. “Od najranijeg detinjstva živeo sam u nemaštini i bedi. Imao sam dva brata i jednu sestru, a živeli smo s majkom. Oca nisam zapamtio”, kazao je Kečo, dodajući da je od malih nogu bio prinuđen da radi. U izjavi pisanoj rukom opisao je trenutak kada se nešto prelomilo u njemu, nakon čega je počeo krvavi pir.
“Tada sam Rasemi rekao, šta ćemo za ‘ono’. Pod ‘onim’ podrazumevam našu internu tajnu, o kojoj ni pred ovim sudom neću govoriti. Moja majka je imala skromnu penziju, a ja sam imao neke ušteđevine i dukate koji su mi ostali od nje. Sve je to Rasema potrošila s Atifom. Rekla mi je: ‘Tuži me Bogu, ništa ne možeš dokazati.’ Halilu sam kazao: ‘Dođe li ikada Atif Bužo da noći ovde?’ Na to je Halil ljutito odgovorio: ‘Niko ne noći u mojoj kući, a da ja ne znam.’ Odgurnuo me i dobio sam udarac po glavi. Sećam se samo da sam izvukao nož iza pojasa, posle toga se ne sećam šta sam radio. Sećam se još jednog udarca u glavu kada sam izlazio iz kuće. Kasnije sam saznao da me je Halil udario daskom”, pojasnio je Kečo.
Kečo je često napominjao da je do zločina došlo jer ga je supruga Rasema varala s Atifom Bužom, kojeg je pokušao da likvidira ispred njegove kuće nakon ubistva Raseme. Na suđenju je Atif Bužo svedočio:
“Radim u Skupštini opštine Hadžići i živim u selu Luke kod Tarčina. Živim sa suprugom i dvoje dece starih 10 i 12 godina. Do aprila 1982. odnosi u braku sa suprugom Ševalom bili su dobri, ali su se kasnije pogoršali jer sam počeo mnogo da pijem, a Ševala je sumnjala da je varam”, kazao je Bužo. U novembru 1984. godine, u kafani “Barit” u Tarčinu upoznao je Rasemu, koja je tu radila kao konobarica.
“Prvo smo se ponašali kao rođaci, ali kasnije smo započeli ljubavnu vezu”, kazao je Bužo. U decembru 1984. godine, neko je izbušio tri gume na njegovom “renou 4”, za šta je čuo da je učinio Kečo.
“Poslednji put sam bio s Rasemom 20. marta 1985. godine oko 22 sata. Sledeći dan, kada sam stigao pred njenu kuću, video sam okupljen narod koji mi je rekao da je Kečo ubio Rasemu nožem”, svedočio je Bužo.
I pored svakodnevne potrage policije, glasina da ubica ima spisak smrti u džepu i izričitih pretnji u pismu, Atif Bužo nije uzeo ozbiljno upozorenja. Dana 15. juna 1985. godine, Kečo je dva puta upucao Bužu koji je preživeo. Strah od “šumskog osvetnika” zavladao je u Kiseljaku i okolini. Godinu dana potere su silazile sa planine Volujak praznih ruku. Narod je pričao sve više, a mediji su pisali kako se “najsuroviji bosanski odmetnik” prerušava i svakodnevno silazi u selo. Pričalo se da izmiče psima tragačima koristeći smrdljivu medveđu mast, da zna provaliti svaku bravu i živi po tuđim kućama i vikendicama. Navodno je prepravio stari tranzistor da prisluškuje policijske radio stanice. Legende govore da je čak jednom policajcima javio da ugase svetla u njegovoj kući kako bi mu uštedeli struju.
Kečo je uhvaćen u Budvi 1986. godine i na suđenju je istina izašla na videlo.
Dana 19. avgusta 1993. godine, nedaleko od svoje kuće u Lepenici, Junuz je poginuo zajedno sa svojom pastorkom Sanelom. Snajperista je prvo pogodio Sanelu, a kada je Junuz pritrčao da joj pomogne, i njega je pogodio smrtonosni hitac. Umrli su držeći se za ruku.
Kako je Sanelu proslavio Čola?
Sanela je postala poznata zahvaljujući pesmi iz Čolinog spota “Ja se zovem Ivana, a tata me zove zlato.” Ivana Legin, koja je igrala ulogu Sanele u kultnom filmu “Kuduz”, kasnije se povukla iz javnosti.
