Smeštanje voljenog člana u starački dom je teška i emocionalno zahtevna odluka za svaku porodicu. Često se postavlja pitanje šta dalje, posebno kada se osoba koja je smeštena u dom nalazi u lošem zdravstvenom stanju. Za mnoge porodice, povratak takve osobe kući je nemoguć, a premestiti je u drugi dom često postaje previše finansijski izazovno i emocionalno iscrpljujuće. S obzirom na to da mnoge porodice osećaju strah od negativnih posledica bilo kakvih prigovora na rad osoblja, situacija postaje još kompleksnija.
Neprijatna iskustva porodica sa staračkim domovima
- Ovaj problem je postao tema brojnih iskustava i svedočenja porodica koje su odlučile da svoja voljena lica smeste u staračke domove. Mnogi su se suočili sa neprijatnim situacijama koje uključuju neadekvatnu negu, nehumane prakse i često vrlo visoke cene za osnovne usluge, što dodatno pogoršava već tešku situaciju.
Jedno od svedočenja dolazi od Marine, koja je opisala iskustvo sa privatnim staračkim domom na severozapadu Hrvatske. Prema njenim rečima, vlasnica je naplatila šišanje baki koja nije imala ni kosu, a još tragičnije je bilo to što je zatražila 30 evra za rođendansku tortu za baku koja je bila na samrti. Ni to nije bilo dovoljno – vlasnica je odbila da vrati novac za ostatak meseca, iako je baka preminula 2. u mesecu. Ovaj incident otkriva mračnu stranu mnogih privatnih ustanova, gde se dodatne usluge naplaćuju bez obzira na to koliko su besmislene ili necivilizovane.
Zdravstvena nega i emocionalna patnja korisnika domova
- Gospođa Željana je svedočila o tužnoj situaciji u kojoj je njena majka bila emocionalno slomljena zbog loše nege i hrane u domu na jugu Dalmacije. Prema njenim rečima, majka je često plakala zbog toga što je osoblje viče na nju, kao i zbog toga što je bila primorana da jede hranu koju nije želela. Ovaj primer pokazuje kako loš tretman i nedostatak pažnje mogu imati dubok emocionalni uticaj na starije osobe koje se nalaze u staračkim domovima.
Još jedan izuzetno razočaravajući incident podelila je gospođa Dragica, koja je sa privatnim domom na severu zemlje potpisala ugovor o plaćanju unapred. Iako je njena majka preminula, dom nije bio spreman da vrati deo novca za nedeljne dane koje je njena majka trebala provesti tamo. Štaviše, Dragica je bila neobaveštena o zdravstvenom pogoršanju njene majke, a pozvana je tek nakon što je preminula. Ovaj slučaj podseća na ozbiljan problem komunikacije i empatije prema porodicama koje se suočavaju s tugom i gubitkom.
Radnici staračkih domova: Apel bivše radnice
- Jedan od najvažnijih uvida dolazi od bivše radnice staračkog doma, Marta, koja upozorava da često nisu samo uprava i osoblje odgovorni za loš tretman korisnika. Prema njenim rečima, mnoge porodice, nakon što smeste svog člana u starački dom, zapostave njegovu negu i ne posvećuju mu dovoljno pažnje. Ona ističe da stariji ljudi, često smešteni u domovima, provode poslednje dane života među nepoznatim osobljem i sa nedostatkom emocionalne podrške od svojih najbližih.
Marta apeluje na porodice da se upitaju kako bi se oni osećali kada bi morali da žive u domovima i da bi poslednje trenutke života provodili u stranim rukama, bez prisutnosti svojih bližnjih. Ovo je snažna poruka koja nas podseća na to koliko je važno negovati porodične veze i biti prisutan za one koji su najslabiji i najranjiviji.
Zaključak: Osnaživanje odgovornosti i empatije prema starijim osobama
- Smeštanje voljenog člana u starački dom je neopisivo teška odluka, koja sa sobom nosi brojne emocionalne, psihološke i finansijske izazove. Iako su domovi za stare često neophodni, ne možemo zaboraviti koliko je važno pružiti ljubav, pažnju i emocionalnu podršku osobama koje su na kraju svog životnog puta. Porodice bi trebale da shvate da stariji ljudi, iako smešteni u institucije, i dalje zaslužuju ljubav i humanost.
Bivši radnici u staračkim domovima, poput Marte, podsećaju nas da u ovoj situaciji nije samo odgovornost domova, već i porodica, da brine o svojoj najbližoj rodbini i da ne zaboravi na njih u trenutku kada im je najpotrebnije.
