Miki Jevremović je ime koje je duboko utisnuto u istoriju muzičke scene bivše Jugoslavije, ali i u srca ljudi koji su ga pratili kroz njegovu pesmu, životne borbe i neobičnu, emotivnu iskrenost.
- Iako je postao popularan, njegov put do uspeha nije bio nimalo lak. Svoju muzičku karijeru započeo je još kao dete, a prvi nastup imao je sa samo šest godina u Narodnom pozorištu u Požarevcu, gde se već tada isticao svojim samopouzdanjem i talentom. Iako je u početku svirao violinu, Miki je vrlo brzo shvatio da je njegova prava ljubav – pevanje. Ta ljubav postala je neodvojivi deo njegovog života, a muzika je, uz porodicu, bila njegov najveći oslonac.
Miki je odrastao u muzičkoj porodici, gde su i majka i otac bili pevači u horu, ali najveći uticaj na njega imala je starija sestra. Ona mu je, kako je sam govorio, “uvela pevanje pod kožu”, a trenutak kada mu je sestra kupila gitaru postao je prekretnica u njegovom životu. Taj dar nije bio samo materijalni, već je bio simbol poverenja i vere u njegov talenat.
- Uprkos tome, Miki se sećao da je njegov brat Zoran, takođe talentovan pevač, bio mnogo opušteniji i manje zainteresovan za ozbiljan rad u muzici. Bratski odnosi, iako puni ljubavi, bili su obeleženi različitim temperamentima, što je Mikiju omogućilo da se potpuno posveti svojoj karijeri.
Iako je Miki rođen u Požarevcu, preselio se u Valjevo sa trinaest godina, iako je tamo živeo najkraće, upravo je ovaj grad oblikovao njegov muzički put. Prvi ozbiljni koraci ka muzičkoj karijeri napravljeni su upravo u Valjevu, gde je pobedio na amaterskom takmičenju i osvojio nagradu “Crvena majica”, što mu je otvorilo vrata profesionalnog sveta. U tom periodu, Miki je stekao i duboku ljubav prema jeziku i reči, što mu je kasnije pomoglo u stvaranju svojih pesama, koje su nosile notu njegove lične emocije i iskustava. Za Mikija, muzika je bila više od posla – ona je bila način života i iskrena potreba da podeli svoje emocije sa svetom.
- Miki Jevremović je imao duboku vezu sa muzikom, ali i sa ljubavima koje su mu obeležile život. Njegova prva ljubav, koja je trajala punih pet godina, bila je inspiracija za mnoge njegove pesme, uključujući i “Suze u vetru”, koju je posvetio toj devojci. Godine kasnije, njegova ćerka Jelena je, ne znajući za tu pesmu, napisala svoju prvu kompoziciju i dala joj isto ime, što je Mikiju dalo jasnu predstavu o sudbini koja je upravljala njegovim životom. Međutim, Mikijeve ljubavi nisu bile bez svojih teškoća. Dugi i intenzivni brakovi, kao i razvod, ostavili su dubok trag na Mikiju, ali on nije prestao da veruje u ljubav. Prepoznavanje svojih grešaka i nesigurnosti, Miki je bio otvoren u vezi sa svojim emotivnim životom, što je često prenosio u pesme.
- Na njegov put do popularnosti uticalo je ne samo njegov talenat, već i njegov odnos prema javnosti. Iako je brzo postao prepoznatljiv, popularnost ga nije oduševila. Miki je govorio kako je prvi honorar primio još kao student, ali se osećao neprijatno zbog toga jer nije želeo da prodaje svoja osećanja. On je nastavio da nastupa i piše pesme, čak i kada su ga ljudi često povezivali sa pesmom “Pijem”, iako, kako je kasnije priznao, pesma je nastala pre nego što je on zaista počeo da pije vino. Ironija u vezi sa pesmom “Pijem” bila je ta što je ona postala njegov zaštitni znak, dok je u stvarnom životu on bio mnogo umereniji. Uživanje u pesmi i atmosferi koju je stvarao, posebno u Skadarliji, ostalo je jedno od najsvetlijih sećanja iz njegovog života. Skadarlija je, kako je govorio, bilo mesto gde je osećao slobodu, ali i mesta gde je, kako je šala obeležila, “potrošio bar dve kuće”.
Miki Jevremović je kroz svoju muziku i emotivnu iskrenost ostavio neizbrisiv trag u životima mnogih ljudi, ali i unutar svoje porodice. Njegova ćerka Jelena, koja je krenula njegovim umetničkim stopama, nosi sa sobom uspomenu na oca, koji je za nju bio učitelj, inspiracija i saputnik. Njegov život, obeležen ljubavima, problemima sa alkoholom, ali i velikim umetničkim dostignućima, završio je tragično. Miki je preminuo 13. januara 2017. godine, ostavivši veliku prazninu u srcima svih koji su ga volele i poštovale. Njegova porodica, posebno ćerka Jelena, neprestano ga nosi u svom srcu, a sećanje na njega živi kroz njegovu muziku i poruke koje je ostavio.
Iako je bio prepoznat po svom umetničkom delu, život Mikija Jevremovića je obeležen mnogim izazovima, kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu. Njegov brat Zoran, govorio je o Mikijevom životu i strastima koje su ga oblikovale, posebno se prisetivši teškog perioda života kada je Miki završio kao podstanar na Banovom Brdu, a zdravlje ga je napustilo usled stresa i alkohola. Nažalost, upravo zbog tog stresa, Miki je doživeo moždani udar i preminuo, ostavljajući svoju porodicu u dubokom žaljenju, ali i neizbrisivom sećanju na sve što je učinio za muziku i ljubav koju je uvek nesebično davao
