Kolagen je tihi čuvar našeg tijela supstanca koju ne vidimo, ali čiji nedostatak osjećamo na svakom koraku. Kada koža izgubi elastičnost, zglobovi počnu škripati, a kosa i nokti postanu krhki, to je znak da se ovaj dragocjeni protein povlači iz našeg organizma.
- Iako mnogi danas traže rješenje u skupim suplementima, naši preci su imali mnogo jednostavniji i zdraviji način da unesu kolagen – kroz starinske, prirodne namirnice koje su bile sastavni dio svake kuće i svakog domaćinstva.
Danas, kada se sve više vraćamo tradicionalnoj ishrani i zdravim navikama, ponovo otkrivamo ono što su znali naši stari – da se istinsko zdravlje ne nalazi u tabletama, već u loncu koji lagano krčka na šporetu. Kolagen se može obnoviti hranom, i to posebno kroz tri namirnice koje su generacijama održavale snagu, vitalnost i mladolikost: bujon od kostiju, pihtije i svinjske nogice.
- Na prvi pogled, ove namirnice mogu djelovati skromno, ali u sebi nose ogromnu moć. One su prirodni izvor želatina i proteina, koji ne samo da obnavljaju tkiva, već i pomažu organizmu da sam stvori kolagen potreban za pravilno funkcionisanje zglobova i kože. Iako se danas u prodavnicama mogu pronaći brojne varijante kolagena u prahu, kapsulama ili napicima, nutricionisti upozoravaju da je prirodni kolagen iz hrane najlakše iskoristiv, jer sadrži sve dodatne aminokiseline i minerale koji pomažu njegovu apsorpciju.
Prva na listi je supa ili bujon od kostiju – skromno jelo koje se kuvalo satima, često i cijeli dan. U procesima dugog kuvanja iz kostiju, hrskavica i kože životinja oslobađa se kolagen koji prelazi u tečnost i stvara želatinastu supu. Ta tečnost je prava riznica hranljivih materija – bogata kalcijumom, magnezijumom, fosforom, kao i aminokiselinama koje pomažu regeneraciji tkiva. Zanimljivo je da su naši preci rijetko bacali kosti, već su ih koristili upravo da bi izvukli maksimum hranljivih sastojaka. Danas, kada nutricionisti sve više promovišu tzv. „bone broth“, ispostavlja se da su naše bake odavno znale ono što savremena nauka tek potvrđuje.
- Druga tradicionalna namirnica su pihtije, odnosno hladetina. To je jelo koje se sprema od dugotrajnog kuvanja kostiju, kože i vezivnih tkiva. Kada se tečnost ohladi, pretvara se u želatinastu masu – čisti kolagen u prirodnom obliku. Iako mnogi danas pihtije smatraju staromodnim jelom, one su zapravo jedan od najučinkovitijih načina da se ojačaju zglobovi i obnovi koža. U narodnoj tradiciji Srbije, Crne Gore i Bosne, pihtije su se često pripremale tokom zimskih praznika, naročito za Božić, jer su se smatrale hranom koja „grije iznutra“ i jača kosti nakon napornih radova i hladnih dana.
Treća starinska namirnica koja obiluje kolagenom su svinjske nogice, poznate i kao papci ili kolenice. Ovaj dio životinje, iako nekada smatran skromnim, zapravo je najbogatiji vezivnim tkivima i želatinom. Tokom dugog kuvanja, kolagen iz kože i tetiva prelazi u tečnost, stvarajući gustu supu ili osnovu za čorbu. To nije samo jelo, već prirodni eliksir mladosti. Prema riječima stručnjaka s Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, redovan unos namirnica bogatih prirodnim kolagenom može usporiti starenje kože i smanjiti rizik od degenerativnih oboljenja zglobova. Institut navodi da je prirodni kolagen „jedan od ključnih faktora u održavanju funkcionalnosti i pokretljivosti tela“.
- Zanimljivo je i to da se kolagen ne nalazi samo u mesu i koži, već i u supama i čorbama koje se dugo kuvaju. Što duže traje kuvanje, to više kolagena prelazi u tečnost, čineći jelo gušćim i bogatijim. Ovaj proces su naši stari smatrali nečim sasvim prirodnim, dok se danas ponovo vraća u fokus moderne gastronomije. Na društvenim mrežama i u restoranima zdrave hrane sve češće se pojavljuju jela inspirisana starinskom kuhinjom – što je dokaz da tradicija nikada u potpunosti ne nestaje, već samo čeka da je neko ponovo otkrije.
Pored nutritivne vrijednosti, ove namirnice imaju i emocionalni značaj. Mnogi se sjećaju mirisa domaće supe koja se lagano krčka na šporetu, ili pihtija koje se hlade na terasi dok napolju pada snijeg. Taj osjećaj topline, sigurnosti i domaćinstva često ima isto toliko ljekovit učinak koliko i sam kolagen. Hrana nije samo gorivo, već i spona između generacija, podsjetnik na jednostavnije vrijeme kada se zdravlje gradilo na prirodnim temeljima.
- Kako navode nutricionisti s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kolagen u prirodnom obliku najbolje djeluje kada se kombinuje s vitaminom C, jer upravo taj vitamin omogućava njegovu sintezu u organizmu. Zato je važno uz jela bogata kolagenom unositi i voće poput narandži, kivija ili bobičastog voća. Time se povećava efekat i doprinosi bržoj regeneraciji kože i zglobova. Iako su suplementi korisni za osobe koje imaju ozbiljan manjak kolagena, stručnjaci ističu da se „najbolji rezultati postižu kada se spoje pravilna ishrana, dovoljan unos tečnosti i redovno kretanje“.
Neki smatraju da je teško pronaći ravnotežu između tradicionalne i savremene ishrane, ali povratak starinskim jelima pokazuje da su jednostavnost i prirodnost najefikasniji put do zdravlja. U istraživanju koje je sprovela Klinika za dermatologiju VMA, navedeno je da osobe koje redovno konzumiraju namirnice bogate kolagenom imaju vidljivo čvršću i hidriraniju kožu, kao i bolje stanje noktiju i kose. Istraživanje takođe pokazuje da se efekti uočavaju već nakon mjesec dana pravilne ishrane.
- Ono što dodatno privlači pažnju jeste činjenica da su ove namirnice ekonomične i lako dostupne. Kosti i svinjske nogice često se mogu nabaviti po niskoj cijeni, dok su efekti koji se postižu dugoročni i značajni. U vrijeme kada mnogi traže brza rješenja za zdravlje i ljepotu, starinske metode podsjećaju nas da priroda i tradicija imaju sve odgovore, samo ih treba ponovo poslušati.
Kada se sve sabere, jasno je da bujon od kostiju, pihtije i svinjske nogice nisu samo hrana – one su most između prošlosti i sadašnjosti, između nauke i tradicije. One nas vraćaju korijenima, učе strpljenju i podsećaju da su zdravlje i ljepota rezultat svakodnevne brige o tijelu, a ne luksuz koji se kupuje u apoteci. Možda je upravo u toj jednostavnosti tajna dugovječnosti naših baka i djedova – u tanjiru supe, u parčetu hladetine i u toplini domaćeg ručka koji obnavlja i tijelo i dušu.
