Toma Zdravković, legendarnog pevača, često pominju kao neponovljivog boema čiji je glas osvajao srca širom bivše Jugoslavije. Njegove pesme, u kojima je utkao dušu, ne mogu biti zamenjene, a emocije koje je prenosio kroz stihove ostale su neponovljive.
- Nedavno je održan i tradicionalni koncert u njegovu čast, koji je okupio brojne zvezde iz sveta muzike. Koncert je bio prilika da se svi slože u jednom: Zdravkovićeva sposobnost da kroz pesme prenese duboku emociju bila je jedinstvena. Njegova supruga Gordana i ćerka Aleksandra prisustvovale su ovom događaju, podsećajući sve na Tomin neizbrisiv trag.
Zdravković je umro pre više od tri decenije, ali je tek sada otkrivena prava istina o njegovoj smrti. Godinama se verovalo da je umro od raka, ali Gordana je nedavno demantovala ovu tvrdnju. Prema njenim rečima, Toma nije imao rak prostate, kako se često pisalo, već je bolovao od retke bolesti koja nije bila zapravo bolest.
Naime, Toma je imao papilome na bešici, što je bila posledica vakcinacije “Variola Vera”. Tokom vakcinacije, Toma i njegov prijatelj su se zadužili za jednu dozu vakcine, ali su istog dana otišli na Taš, gde su pili 24 sata. To je imalo ozbiljne posledice. Ubrzo su obojica počeli da mokre krv, a Toma je otišao kod lekara, koji je utvrdio da je to uzrokovano njegovim ponašanjem nakon vakcinacije.
- Međutim, iako je bilo jasno da je bilo veoma važno da se redovno ide na cistoskopiju i da je trebalo da se pridržava određenih pravila u vezi sa ishranom i alkoholom, Toma nije želeo da se odrekne svog načina života. Gordana se seća da je, nakon velike operacije, profesor Manojlović rekao Tomi da ima šansu da produži život još desetak godina, ali pod strogim režimom života, koji je Toma odbio. Iako mu je lekar savetuovao da menja svoje navike, Toma nije želeo da prestane da živi na svoj način.
Toma Zdravković je bio poznat po svom boemskom životu, ljubavi prema muzici, i neverovatnom talenu za stvaranje emotivnih pesama. Međutim, njegov život nije bio bez problema. U poslednjem intervjuu, koji je dao 12. avgusta 1991. godine iz bolnice, Toma je govorio o svojim zdravstvenim problemima. Izvađena su mu tri organa odjednom – bubreg, bešika i prostata. U tom intervjuu, Toma je govorio kako je do tada mislio da može da živi sa jednim bubregom, ali nažalost, ni drugi nije izdržao. Tumor se pojavio i sve je bilo obuhvaćeno. Toma je govorio da je lekar Manojlović godinama savetovao da se brine o svom zdravlju, ali, nažalost, kasno je shvatio ozbiljnost svoje situacije. Ipak, u poslednjim trenucima, Toma je davao poruku nade, govoreći kako nikada ne bi želeo da prestane da živi punim plućima. Život je do kraja bio za njega borba, a on nije želeo da se preda.
- Zdravković nije želeo da podlegne zahtevima svojih prijatelja i lekara, a Cune Gojković je otkrio kako je Toma odbio predlog lekara da mu se uradi kastracija, što je bio jedini način da se zaustavi razvoj tumora i produži život. Gojković je, kako je ispričao, insistirao da Toma dođe u Čikago na operaciju, koja bi mu produžila život, ali je Toma, uprkos ozbiljnosti situacije, odbio da se podvrgne kastraciji. Toma je voleo da živi svoj život po svojim pravilima, iako mu je zdravlje bilo ugroženo. Za njega, život je bio oduvek bio borba, borba koju nije želeo da napusti bez borbe, uprkos prognozama i upozorenjima.
Dok je Toma bio svestan svojih problema, bio je i optimističan i pun nade. Bez obzira na izuzetno teške okolnosti, on je nastavio da peva i verovao da će pobediti i ovaj put, kao što je to činio mnogo puta ranije. Živeo je za svoju muziku, bio je strastven u svemu što je radio, i čak je u poslednjim trenucima govorio o tome kako voli da ide na pijacu i kupuje cveće, koje je darivao nepoznatim ljudima. Ove gestove ljubaznosti i dobrote su ponekad skrivale duboku unutrašnju borbu kroz koju je prolazio.
- U poslednjim trenucima svog života, Toma Zdravković je bio svestan da mu život nije bio lako podnošljiv. Iako su ga mnogi obožavali, njegova bolest bila je nešto što mu nije dozvoljavalo da uživa u punom zdravlju. U njegovom poslednjem intervjuu sa novinarima, Toma je rekao da ga je naročito povredilo to što ga niko od kolega nije posetio. Njegova emotivna patnja bila je izražena, a njegovu tužnu sudbinu nije mogao da izbegne. Iako je razmišljao o tome da svi pevači beže od bolesti i da nisu spremni da pomognu, Toma je bio svestan da je njegov put bio izuzetno težak, a njegov kraj je bio neizbežan.
Toma Zdravković nije umro od raka, kako su mnogi verovali, već je njegova smrt bila rezultat niza loših odluka koje su ga dovele do toga da nije imao vremena da se leči kako je trebalo. Iako je želeo da živi život punim plućima, kasni su dijagnoze i odbijanje pomoći doveli su ga do fatalnih posledica. Toma je bio simbol boemskog života, pun strasti i borbe, i njegova smrt je još jedan dokaz da ponekad život uzima ono što je najlepše, ostavljajući nas sa dubokim emocijama i sećanjima na neponovljivog umetnika.
U vezi sa ovom pričom, može se spomenuti kako domaći izvori često pišu o zdravlju i smrti poznatih ličnosti. Tako je i portal Kurir izveštavao o zdravstvenim problemima Tome Zdravkovića, detaljno prateći njegovu borbu za život. Slične priče su često prisutne i na Telegrafu, gde se piše o poslednjim trenucima mnogih muzičara i njihovim nepoznatim pričama. Ove informacije često donose dodatne emotivne elemente i dublje razumevanje života umetnika
