Sutra pravoslavni vernici proslavljaju Svetog Iliju, jednog od najupečatljivijih i najstrašnijih svetaca u narodnom predanju,saznajte više u nastavku teksta….
Sveti Ilija – Gromovnik koji ne prašta greh, ali donosi zdravlje i snagu: Šta sutra obavezno uraditi na praznik?
Sutra pravoslavni vernici širom Srbije proslavljaju Svetog Iliju, jednog od najupečatljivijih i najstrašnijih svetitelja u narodnom predanju. Ovaj praznik, koji pada u najtoplije dane godine, 2. avgusta po novom kalendaru, duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji i povezan sa nizom običaja, verovanja, ali i upozorenja.
Za Svetog Iliju kažu da „ne prašta greh“, da „gromom kažnjava nečiste“, te da njegov dan nije vreme za rad, već za molitvu, poštovanje i tišinu.
Ko je bio Sveti Ilija?
Sveti Ilija je starozavetni prorok rođen u Tesvitu u 9. veku pre Hrista, poznat po svom vatrenom karakteru i nepokolebljivoj veri u Boga. Njegov otac, prema predanju, imao je viđenje pri njegovom rođenju – video je anđele koji dete povijaju ognjem i daju mu plamen da jede. Od tog trenutka, Iliji je bilo suđeno da postane Božji ognjeni glasnik.
Bio je neumoljiv borac protiv nepravde, idolopoklonstva i nemorala, zbog čega je često bio progonjen. Najpoznatiji su njegovi sukobi s izraelskim carem Ahavom i kraljicom Jezaveljom, koji su odbacili pravu veru i okrenuli se lažnim bogovima.
Prema narodnom verovanju, Sveti Ilija nije umro, već je plamenim kočijama uznesen na nebo, što se i dan-danas slika na ikonama koje ga prikazuju kako juri kroz oblake u vatrenim kolima sa četiri konja.
Sveti Ilija i gromovi
Narod Svetog Iliju često zove Gromovnik, jer se veruje da on upravlja munjama i grmljavinom. U mnogim krajevima Srbije i danas se kaže da „kad zagrmi, Sveti Ilija goni đavole“. Ako munja pogodi neko drvo, kuću ili drugo mesto, veruje se da se tu skrivao zli duh.
Zato se na njegov praznik ne krstimo kada grmi, kako ne bismo „zaštitili đavola“ koji pokušava da se sakrije ispod znaka krsta.
Običaji i verovanja na Ilindan
Na dan Svetog Ilije strogo se ne radi – ni u polju, ni u kući. Zemljoradnici, vinogradari i domaćice toga dana odmaraju jer se veruje da bi bilo kakav rad mogao da navuče svetiteljev gnev. Posebno se izbegava oranje, košenje, pa čak i branje voća.
Med se obavezno jede na ovaj praznik – smatra se lekovitim, naročito ako je uzet iz košnice baš na Svetog Iliju. Pčelari ga posebno čuvaju, a u nekim krajevima postoji i običaj da se deci mažu obrazi medom kako bi bila zdrava, nasmejana i vesela cele godine.
Takođe, veruje se da se na ovaj dan ne putuje daleko i da se izbegava kupanje u rekama i jezerima, jer su prema verovanju, na Ilindan „otvorena vrata između svetova“ i da se nesreće lako mogu dogoditi neopreznima.
Sveti Ilija kao krsna slava
U mnogim srpskim porodicama, Sveti Ilija se slavi kao krsna slava, ali za razliku od drugih slava, ne kuva se žito. Razlog leži u verovanju da je Ilija još uvek živ – uznesen u nebo, on nije „svetac koji je upokojen“, već svetitelj koji aktivno učestvuje u nebeskom životu.
Zanimljivo je i to da se dečaci često nazivaju Ilija, jer to ime simbolizuje snagu, pravdoljubivost i nepokolebljivost. U mnogim krajevima Srbije i Crne Gore, Sveti Ilija se smatra i zaštitnikom ratnika, oružja, pa čak i pilota i vojnog vazduhoplovstva.
Kakvo vreme na Svetog Iliju, takva jesen?
Narodna mudrost kaže: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“ – jer ovaj praznik simbolično označava početak kraja leta. Ako na Ilindan pada kiša, veruje se da će jesen biti kišna, a ako je suvo i sparno – leto će se produžiti još nekoliko nedelja.
Posebna pažnja se obraća i na prvo grmljavinsko nevreme nakon Ilindana – ono najavljuje promene u prirodi i duhovne znakove koje, kažu stariji, samo oni pažljivi mogu da protumače.
Za kraj – šta obavezno učiniti?
Ako želite da vam godina bude ispunjena zdravljem, pojedite kašiku meda, pomolite se u tišini i nemojte se zamerati nikome toga dana. Sveti Ilija ne trpi laž, nepravdu ni ogovaranje.
Oni koji poste i čuvaju praznik veruju da će ih Sveti Ilija nagraditi dugim životom i zdravljem. A ako se oglasio grom – možda je to bio znak da je svetac još jednom pokazao da i dalje stražari nad svetom
