Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti predstavljaju stubove Pravoslavne Crkve i ostavili su neizbrisiv trag kao Sveta Tri Jerarha – velika svetitelja koji su svojim životom, rečima i delima osvetlili put vernicima širom sveta. Ova tri velika učitelja, čija se slava i danas oseća u svakom pravoslavnom kraju, obeležavamo 12. februara, kada se zajednički praznik ovih svetišta proslavlja kao dan duhovnog buđenja, mira i zajedništva.
Oni su se istakli kao neustrašivi vitezovi Pravoslavlja, koji su svojim rečima, oštrim kao mač, branili Svetu Crkvu od lažnih nauka, jeretika, raskola, nemorala i drugih oblika zla. Njihove propovedi bile su poput nebeske munje – rečima su prodirali u najtamnija mesta ljudskih srca, rasplamsavajući božanski oganj vere i nadahnuća. Kao što se i očekuje od pravih ratnika Hristovih, oni su svojim glasovima probijali tamu idolopoklonstva i neznabožja, prenoseći poruku istine, ljubavi i spasa.
Veličina ovih svetitelja oslikana je i u njihovim imenima. Vasilije Veliki, čije ime samo po sebi nosi poruku moći i velikosti, pokazao je da istinska snaga leži u hrabrosti i neumornom radu za dobrobit Crkve. Grigorije Bogoslov, čije prezime znači „onaj koji o Bogu govori“, postao je simbol dubokog duhovnog znanja i sposobnosti da rečima prenese veličinu Božje istine. Jovan Zlatousti, poznat po snažnoj, gotovo zlatnoj reči, stekao je nadimak „zlatna truba“ – nadimak koji oslikava njegovu sposobnost da svojim besedništvom osvoji srca ljudi i ujedini vernike pod zastavom istine.
Rođeni u četvrtom veku, ova tri velika svetitelja živela su u vremenu kada su se temeljne vrednosti hrišćanstva tek učvršćivale. Svojim visokim obrazovanjem i dubokim duhovnim pozivom odlučili su da se odvoje od ovozemaljskih uživanja, zamonaše se i posvete svoj život neprekidnoj molitvi, postu i radu na duhovnom usavršavanju. Njihova skromnost, čistoća srca i nenadmašna dubina uma učinili su ih istinskim svetilima Crkve Hristove, čiji uticaj traje i do današnjih dana.
Božija slava na njima nije se ugasila ni nakon njihove smrti. Zajednički praznik ovih svetitelja, ustanovljen tek u jedanaestom veku, predstavlja dan kada se jedinstvo vernika posebno ističe. U to vreme narod se podelio na tri grupe – one koji su sledili učenje Vasilija, one koji su prihvatali Grigorijeve poruke i one koji su se divili Jovanovoj reči. Međutim, kada su se Sveti Tri Jerarha javljali episkopu Jovanu iz Evhajma, savetovali su da se neprijatnosti i svađe oko toga ko je najveći stanu, jer su pred Bogom svi jednaki. Zajedno su zatražili sastavljanje zajedničke službe i određivanje jednog dana praznovanja, čime je postignuto jedinstvo koje još uvek ujedinjuje sve vernike.
Njihov zajednički prizor i primer jedinstva doveli su do još većeg proslavljanja Božije slave, jer su ljudi počeli da slave Boga još iskrenije, moleći Ga za mir, radost i duhovno osvećenje. Sveti Tri Jerarha svojim životom i propovedima uneli su mir među posvađane ljude, a njihova poruka i danas donosi radost i nadu svima koji se mole Bogu i njima. Kroz njihovu propoved, Božija Trojična ličnost potvrđuje se i danas, a njihova dela ostaju kao trajni svedok večne istine koju je Hristos doneo svetu.
Njihova ostavština nije ograničena samo na vreme njihovog života. Kao izuzetni bogoslovski pisci i tumači Svetog Jevanđelja, njihova klasična dela ostala su temelj hrišćanske književnosti, proučavana generacijama vernika. Njihove reči, koje su tokom života neumorno koristili u borbi protiv lažnih nauka i jeretičkih učenja, danas nas podsećaju da je istinska borba protiv zla kontinuirani zadatak, koji zahteva od svih nas da budemo odlučni u očuvanju vere.
Kao tri marljive pčele koje neumorno lete od cveta do cveta, Vasilije, Grigorije i Jovan su neumorno prenosili Jevanđelje Hristovo svojim dušom i telom, ostavljajući neizbrisiv trag na narodima sa kojima su se susretali. Njihova posvećenost, hrabrost i neumorna borba protiv nepravde i lažnih nauka ostavili su nam u amanet da i mi danas čvrsto stojimo uz istinu i borimo se protiv svih oblika napada na Crkvu.
Na dan njihovog praznika, u mnogim pravoslavnim zajednicama se sa velikom radošću obeležava ovaj dan – dan kada se zasviraju frule, pevaju himne i vernici se vesele u duhu zajedništva, slaveći dan kada su ovi veliki svetitelji doneli mir i radost u živote svih vernika. Takođe, običaj je da se pogleda i priroda – da se osluškuje vetar napolju, jer se veruje da su Sveti Tri Jerarha i zaštitnici ljudi i životinja, čuvajući ih od mraza, hladnih i zlih vetrova, te najavljujući kako će godina koja dolazi biti blagotvorna.
Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti ostaju večni simboli snage, mudrosti i jedinstva. Njihov primer inspiriše generacije da žive u skladu sa hrišćanskim vrednostima, da neguju veru i da neumorno rade na duhovnom usavršavanju. Dok se prisjećamo njihovih reči i dela, setimo se njihove poruke o jedinstvu, ljubavi i miru, poruke koja i danas osvetljava put svim onima koji tragaju za istinom. Neka nas primer Svetih Tri Jerarha podstakne da i mi budemo neumorni čuvari vere, da prenosimo istinu i da svojim životom doprinosimo stvaranju boljeg, mirnijeg sveta.
