Ministar za javna ulaganja Darko Glišić,je uzivo u programu imamo mozdani udar,donosimo vam tok desavaanja….
U danu kada je sve trebalo da teče rutinski, scena u televizijskom studiju pretvorila se u horor koji niko nije mogao da predvidi. Ministar Darko Glišić doživeo je moždani udar usred uključenja uživo, a dramatične slike njegovog lica i pogleda koji je u jednom trenu postao prazan, ostavile su sve prisutne bez reči.
Govorio je smireno, sabrano, kao i uvek. Ali onda se nešto u njegovom izrazu promenilo. Reči su počele da mu izmiču, levu ruku više nije mogao da pomeri, a na licu se videlo nešto što su lekari kasnije nazvali “klasičnim znakom šloga”. Ekipa sa snimanja je odmah shvatila da nije reč o običnom umoru. Hitna pomoć stigla je u rekordnom roku, ali situacija je bila teška – sve je ukazivalo na akutni moždani udar.
Ovakvi trenuci, ma koliko bolni bili, podsećaju javnost koliko je važno znati kako da prepoznamo prve simptome šloga. Portal „Lepa i srećna“ ističe važnost FAST testa – metode koju lekari širom sveta preporučuju kao najjednostavniji alat u prepoznavanju moždanog udara. Lice, ruke, govor i vreme – četiri faktora koja mogu da spasu život. Ako osoba ne može da se nasmeje ravnomerno, da podigne obe ruke, ako joj govor postaje nerazumljiv ili se zamuckuje, nema vremena za čekanje – hitna pomoć mora biti pozvana istog trenutka.
Posebno zabrinjava to što su moždani udari sve češći i među mlađima, i kod onih koji su do juče smatrani zdravim. Glišićev slučaj je potresan upravo zato što pokazuje da ni fizička aktivnost, ni poslovna kondicija, ni društveni položaj ne garantuju zaštitu od ovakvih udara.
Prema pisanju Kurira, lekarima u Urgentnom centru bila je potrebna maksimalna koncentracija – svaka sekunda je igrala protiv njih. Iako nisu odmah mogli da potvrde sve detalje, istakli su da je brzina reakcije ljudi iz studija bila ključna. To je ono što često pravi razliku između života i smrti – nekoliko minuta u kojima neko odluči da reaguje.
Kako dalje piše RTS, sve više se koristi i prošireni BE FAST test, koji uključuje još dva faktora – balans i vid. Ako neko iznenada izgubi ravnotežu, počne da tetura, oseća vrtoglavicu, ili prijavi zamućen vid, dvostruku sliku ili slepilo na jedno oko – ti simptomi nikada ne bi smeli da se ignorišu. Ponekad se pojavi samo jedan od njih, ali to je dovoljno da alarmira okolinu.
Statistika je neumoljiva. U Srbiji svake godine više desetina hiljada ljudi doživi moždani udar, a trećina od njih zauvijek ostaje sa ozbiljnim posledicama – bilo da je reč o oduzetosti, poremećajima govora ili dugotrajnoj kognitivnoj slabosti. Ključ je u brzom prepoznavanju i hitnoj medicinskoj intervenciji. Nije retkost da pacijenti sami sebi “daju dijagnozu”, pa simptome šloga tumače kao pad šećera, umor ili posledicu stresa.
Doktorica Tanja Mišković, neurolog iz Kliničkog centra Vojvodine, u izjavi za lokalni medij navodi da svaki sekund nakon udara nosi rizik od dodatnog oštećenja moždanih ćelija. “Mozak ne prašta kašnjenje. Ako čekate, ako se nadate da će proći – to je kao da stajete i gledate kako vam se život raspada, sekund po sekund”, rekla je. Dodaje da građani moraju naučiti da slušaju svoje telo i uoče promene pre nego što bude kasno.
U slučaju ministra Glišića, pravovremena reakcija njegovih saradnika i osoblja u studiju možda je ono što mu je spasilo život. Iako lekari i dalje prate njegovo stanje i ne iznose prognoze, nada postoji. Porodica, saradnici i prijatelji drže se zajedno, uz molitvu da će se izvući iz ove borbe. Njegovo ime sada nosi i jednu širu poruku – moždani udar može da zadesi svakoga, bilo kada i bilo gde.
Ova priča, koliko god dramatična bila, otvara prostor za važne društvene teme. Edukacija, prevencija, zdrav način života i redovne kontrole – sve to mora postati deo svakodnevice, a ne tek reakcija na tragedije koje se dese drugima. Glišić nije samo ministar – on je otac, suprug, kolega, čovek. Njegova priča nas tera da pogledamo u ogledalo i zapitamo se – da li bismo mi znali kako da reagujemo? Da li bismo znali da prepoznamo šlog kod nekog pored nas.
