U današnjem članku razmatramo šta treba uraditi sa odećom i stvarima preminulog. Gubitak voljene osobe predstavlja jedan od najtežih trenutaka u životu, a osim emotivnog bola, on često nosi i brojna praktična pitanja, među kojima se izdvaja pitanje o osobnim stvarima pokojnika.
- Kada se suočimo s gubitkom, najčešće se postavlja pitanje šta uraditi sa stvarima koje su bile deo života preminule osobe. Odeća, obuća i drugi predmeti koje je osoba koristila često imaju duboko emotivno značenje, zbog čega odluka o njihovoj sudbini može biti vrlo teška.
Mnoge kulture, a naročito srpska tradicija, imaju duboko ukorenjena verovanja vezana za stvari pokojnika. Smatralo se da lično pamćenje pokojne osobe ostaje prisutno u njenim stvarima, a često se verovalo da ti predmeti nose deo duše preminulog. U mnogim slučajevima, to su bili predmeti kao što su odeća, obuća i čak predmeti svakodnevne upotrebe. Verovanje koje je prisutno u balkanskim kulturama sugeriše da ovi predmeti nisu samo obični materijali, već i “tragovi duše” preminule osobe. Zbog toga je uobičajeno bilo da se takvi predmeti unište, sagore ili se na neki drugi način uklone iz života, kako bi se prekinula veza sa dušom pokojnika i omogućio njen mir.
Prema narodnom verovanju, duša preminulog ostaje prisutna na zemlji tokom četrdeset dana nakon smrti. U tom periodu, mnogi su se trudili da izbegavaju dodirivanje stvari pokojnika, smatrajući da bi svaki preuranjeni potez mogao uznemiriti njegovu dušu. Ovaj običaj nosi duboko poštovanje prema pokojniku, jer se verovalo da bi bilo kakav prebrzi gest mogao narušiti njegov mir.
- Iako se ta verovanja i običaji vežu za prošlost, u savremenom društvu pristupi su se promenili. Poklanjanje stvari preminulog sada se često vidi kao lep gest koji čini dobro. Stvari pokojnika mogu biti darovane onima kojima je pomoć potrebna, a taj čin se shvata kao produžetak dobrih dela pokojne osobe. Poklanjanjem svojih stvari, preminuli kao da nastavljaju živeti kroz dela dobrote i saosećanja, koja pomažu onima koji su u potrebi. Takav čin predstavlja i način čuvanja uspomene na osobu kroz konkretne akcije koje pomažu drugima.
Crkva, iako ne daje striktne upute o tome šta učiniti sa stvarima pokojnika, naglašava važnost poštovanja. Sveštenici često savetuju da bi bilo najlepše podeliti stvari pokojnika s onima kojima je pomoć potrebna. Ovaj postupak je u skladu s hrišćanskim učenjima o ljubavi i saosećanju prema drugima, dok crkva podseća na to da je molitva i obavljanje opela za dušu pokojnika pravi način da se iskaže poštovanje prema preminulom.
Sa emocionalnog aspekta, suočavanje s stvarima voljene osobe može biti terapijsko iskustvo, ali i duboko emotivno. Za mnoge, zadržavanje odeće i drugih predmeta kao uspomene može pružiti osećaj povezanosti s preminulom osobom i doneti utehu. Za druge, poklanjanje tih stvari može biti način da se nose sa tugom i pronađu unutrašnji mir. Često, porodica odlučuje šta da uradi s stvarima pokojnika u želji da pronađe unutrašnji mir i osećaj da je život preminule osobe nastavio kroz dobra dela i sećanja.
Običaji u vezi sa stvarima pokojnika duboko su ukorenjeni u tradiciji. Dok neki ljudi smatraju da stvari ne treba dodirivati 40 dana, drugi biraju da ih poklone kao čin milosrđa i pomognu drugima. Takođe, postoji i praksa da se te stvari zadrže kao uspomene na voljenu osobu. Na kraju, odluka o tome šta uraditi s ličnim stvarima pokojnika najčešće zavisi od porodice i njenih emocija. Svaka porodica ima svoj način da se nosi sa gubitkom, a to je potpuno prirodno.
Bez obzira na to da li se odlučite da sačuvate stvari, poklonite ih ili ih uništite, važno je da vaša odluka bude donesena iz ljubavi i poštovanja prema preminulom. Svaka odluka treba da odražava osećanja i potrebe porodice, jer je najvažnije da to bude čin koji donosi unutrašnji mir i spokoj. Nema ispravnog ili pogrešnog odgovora – najvažnija je namera da se donese odluka koja će doneti mir voljenoj osobi i onima koji ostaju.
