Nada Mamula, rođena kao Nada Vukićević 9. januara 1927. godine u Beogradu, bila je jedna od najpoznatijih pevačica bivše Jugoslavije, koja je ostavila dubok trag u muzičkom svetu, naročito kao izvođač sevdalinki. Njena karijera bila je ispunjena usponima i padovima, ali je uprkos svemu postala simbol muzičkog izraza i emotivnosti koju je nosila u svom glasu.
Još od malih nogu, Nada je pokazivala izuzetan talenat za muziku. Međutim, njeni roditelji nisu podržavali ideju da postane pevačica, zbog čega je najpre odustala od svojih snova, nakon što je snimila samo dve emisije na Radiju Beograd. Usprkos roditeljskom neslaganju, njena ljubav prema muzici nije jenjavala, te je kasnije, kada je odrasla, odlučila da se posveti karijeri.
Udatom za Nikolu Mamulu, Nada je preselila u Sarajevo, grad koji će postati njen dom i muzička baza. Tamo je, zahvaljujući svojoj nevjerojatnoj moći glasa i emotivnom izrazu, brzo stekla popularnost. Njena audicija na Radio Sarajevu bila je ključna tačka u njenoj karijeri. Oduševila je žiri i time započela svoje muzičko putovanje koje je trajalo decenijama. Njena interpretacija sevdalinki osvojila je srca ljudi širom Jugoslavije. Postala je prepoznatljiv glas Balkana, a pesme poput “Pluća su mi bolna” bile su u samom vrhu popularnosti.
Neka od njenih najpoznatijih dela potpisivali su renomirani autori i kompozitori poput Rade Jovanovića i Dragiše Nedovića, a njen muzički opus obuhvatao je emotivne balade i sevdalinke koje su doticale dušu. Iako je bila prepoznata i obožavana, Nada nikada nije imala decu, što je, kako je sama priznala, bila najveća tuga njenog života.
Uspon njene karijere pretrpeo je ozbiljan udarac početkom 90-ih godina, tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Kao Srpkinja, njena karijera u Bosni bila je prekinuta, a isto se desilo i u Srbiji, gde je njene pesme izbegavala većina medija. Da stvar bude gora, u trenucima kada su njene pesme ponovo počele da se puštaju, to je bilo najčešće u verzijama drugih izvođača. Ovaj period bio je izuzetno težak za Nadu, koja je osetila duboku emotivnu povređenost. Kako bi se oslobodila bola, počela je uništavati sve fotografije i novine koje su se odnosile na njenu blistavu prošlost.
Najteži trenutak u njenom životu dogodio se 2002. godine, kada je preminuo njen suprug Nikola. Nakon 35 godina braka, Nada je ostala sama i povukla se iz javnog života. Provela je poslednje godine svog života tiho, daleko od medijske pažnje i pažnje javnosti, koja je bila nekada bezgranična. Odbijala je da se pojavljuje u medijima, želeći da je pamte po pesmama, a ne po njenoj poziciji u javnom životu.
Nada Mamula preminula je 11. oktobra 2011. godine, u 84. godini života. Iako je njeno ime ostalo trajno upisano u istoriji jugoslovenske muzike, ona se nije trudila da ostavi bilo kakav materijalni trag. Preminula je sa osećajem potpunog zadovoljstva i unutrašnjeg mira, verujući da je postigla sve što je želela. Jedina stvar koju je želela da ljudi pamte je bila njena muzika. U trenucima pred smrt, Nada je prijateljima izjavila: “Presrećna sam onim što sam postigla i više od toga ne tražim ništa, za moje ime se zna, za moju pesmu se zna, neka me pamte samo po pesmama mojim.”
Jedna od najpoznatijih pesama koju je izvodila bila je “Pluća su mi bolna”, pesma koja je, kako je pričano, bila zabranjena deset godina zbog svog emotivnog naboja i pesimizma. Ovu pesmu, koja je prvobitno otpevana od strane Zaim Imamovića, Nada je izvodila sa posebnom strašću i delikatnošću, što je činilo da njene emocije doslovno preplave slušaoce. Pesma, koja je govorila o bolestima i smrti, naročito je pogodila obolele od tuberkuloze, što je bila razlog za zabranu koju je naknadno ukinula Jovanka Broz.
Nada Mamula ostala je upamćena kao jedan od najlepših glasova Balkana, čije su pesme dirnule srca mnogih. Bez obzira na to što je njen život bio ispunjen izazovima, ona je zauvek ostala simbol muzičkog uma, nežnosti i neponovljivog vokala.
