Kroz godine rada u maloj prodavnici, vlasnik je naučio mnoge životne lekcije o strpljenju, poverenju i upornosti. Sanjao je o pokretanju vlastitog biznisa bez velikih investicija, verujući da je ključ uspeha upravo u upornosti.
- Nakon što je otvorio svoju prodavnicu mešovite robe, sa timom ljudi od poverenja, zajedno su prolazili kroz različite izazove. Ipak, iako je radio sve što je mogao da održi prodavnicu u dobrom stanju, suočavao se sa problemima koji nisu bili lako rešivi.
Problem je počeo sa nestankom voća, što je isprva izgledalo kao sitna nepravilnost. Svakog dana nestajale su banane, zatim jabuke, kruške, pa čak i mango. Voće koje je izgledalo najlepše i najzrelije nestajalo je bez traga, a niko nije mogao da pronađe objašnjenje za to. Vlasnik prodavnice počeo je da sumnja u razne aspekte svog poslovanja, ali ni jedno objašnjenje nije delovalo dovoljno ubedljivo. Iako su mu zaposleni uveravali da ništa nisu uzeli, osećaj nesigurnosti postajao je sve jači, a poverenje u ljude oko njega počelo je da se topi.
- Nakon što je iscrpio sve mogućnosti da nađe odgovor, vlasnik je donio odlučujući korak: postavio je skrivenu kameru. Nije rekao nikome, čak ni svom najboljem prodavcu. Ušao je u noćnu tišinu, suočen sa nesigurnostima i različitim scenarijima koje je zamišljao, ali nije mogao ni pretpostaviti šta će ga dočekati kada pogleda snimke sledećeg jutra. Na ekranu je bila zabeležena scena koja je izgledala kao iz bajke, ali istina je bila mnogo jednostavnija i nevina nego što je mogao da zamisli.
Na snimku se videlo da je kroz zadnja vrata prodavnice ušla majmunica. Taj trenutni prizor pomislio je da je nešto što ne može biti stvarno, ali upravo ta nevina scena potpuno je promenila njegov pogled na celu situaciju. Majmunica je ušla, odabrala voće, pažljivo ga pojela i dok je to radila, pogledala u kameru. Taj pogled bio je pun poverenja i znanja, a u tom trenutku vlasnik je shvatio da je bio u pravu, ali istina koju je otkrio bila je mnogo lepša nego što je očekivao. Fru-Fru, kako je kasnije nazvao majmunicu, bila je samo biće koje je tražilo ljubaznost u svetu koji je, čini se, želeo da je odagna.
- Vlasnik je, gledajući snimke i smiren, odlučio da učini sledeći korak. Pošao je ranije na posao, stao kod zadnjih vrata i čekao. I kao da je sve bilo potpuno normalno, Fru-Fru se pojavila, pogledala ga, a zatim je prihvatila bananu koju joj je ponudio. Ova scena bila je predivna i emotivna, jer je vlasnik shvatio da majmunica nije bila samo gladna, već da je bila zahvalna. U tom trenutku je dogovoreno da će joj svakog dana ostaviti voće, dovoljno da bude sita, ali i da zna da je dobrodošla u njihovoj prodavnici. Od tada su nestanci voća prestali, a Fru-Fru je svaki dan dolazila, pozdravljala ih pogledom i uzimala voće koje je bilo ostavljeno samo za nju.
Ova priča nosi snažnu lekciju. Ponekad istina može da bude potpuno neočekivana i u neobičnom obliku. Istina nije uvek ono što se na prvi pogled čini, a ponekad nam život pruža odgovore u najlepšim i najsimpatičnijim oblicima. Vlasnik prodavnice je shvatio da nije trebalo sumnjati u ljude oko sebe, jer je prava istina, koja je bila skrivena u srcu te male majmunice, donela mnogo sreće i mirnog života
