U današnjem članku vam pišemo na temu emotivnog trenutka koji je usledio nakon sahrane legendarnog pevača Halida Bešlića. Ova scena je obeležila duboku vezu između umetnika i njegovih obožavalaca, koji su na groblju ostavili neizbrisiv trag poštovanja i tuge.
- Sahrana Halida Bešlića 13. oktobra 2025. godine ostala je zapamćena kao jedan od najvećih oproštaja u regionu. Na hiljade ljudi došlo je u Sarajevo da oda poslednju počast pevaču koji je tokom decenija bio sinonim za narodnu muziku i nosilac tradicije. Njegov sin Dino Bešlić prvi je nakon sahrane došao na grob i zatekao prizor koji je dirnuo sve – grob prekriven vencima, cvećem i porukama ispisanim rukom običnih ljudi. Taj trenutak nije bio samo znak tuge, već i potvrda koliko je Halid ostavio dubok trag u srcima svojih obožavalaca.
Upravo ta povezanost između umetnika i publike bila je uvek vidljiva u njegovim pesmama. Ljudi su prepoznali iskrenost, emociju i posebnu energiju koju je unosio u svaki nastup. Zato nije iznenađujuće da je na njegovu sahranu došlo između 50.000 i 100.000 ljudi, kako su preneli domaći mediji. Dnevni avaz je istakao da je grad Sarajevo odisao tugom, ali i ponosom što je imao čast da isprati jednog od svojih najvećih umetnika. Uprkos velikom broju okupljenih, ceremonija je protekla dostojanstveno i u potpunoj tišini koja je govorila više od hiljadu reči.
- Posebno dirljiv detalj bio je oproštaj Halidovog prijatelja, glumca Emira Hadžihafizbegovića, koji je među prvima posetio grob. Njegova prisutnost pokazala je da Bešlićeva veličina nije bila vezana samo za muziku, već i za ljudsku bliskost i prijateljstvo koje je gajio sa kolegama iz sveta umetnosti. Klix.ba je zabeležio da je Hadžihafizbegović svojim gestom želeo još jednom da podseti koliko je Bešlić bio poseban čovek, ne samo umetnik. Ovaj trenutak osvetljava dimenziju njegovog života koja je često ostajala u senci – duboku ljudsku toplinu i sposobnost da ostavi trag u ljudima oko sebe.
Na društvenim mrežama, Halidov menadžer Nedim Srnja uputio je reči zahvalnosti Sarajevu i svim ljudima koji su učestvovali u organizaciji ispraćaja. Istakao je kako je grad pokazao dostojanstvo i veliko srce, pruživši sve resurse da ceremonija protekne bez ijedne mrlje. Njegove reči bile su svojevrsna potvrda da su institucije i građani radili ujedinjeno kako bi poslednji oproštaj bio veličanstven. Sarajevo Times je podvukao da je ovo bila prilika u kojoj je ceo grad pokazao koliko ceni svoje heroje, a Halid Bešlić je bio upravo jedan od njih – simbol pesme, radosti i tuge naroda.
Grob Halida Bešlića danas nije samo mesto tuge, već i simbol sećanja. Mnogi obožavaoci i dalje dolaze, ostavljaju cveće i poruke, dok se kroz tišinu groblja oseća prisustvo umetnika čija dela ostaju živa. Takvi prizori pokazuju da umetnost ima moć da nadživi vreme i da ostane deo kolektivnog pamćenja. Ono što je Halid ostavio iza sebe nije samo muzika, već i osećaj zajedništva i pripadnosti koji je uvek prenosio.
Kada se pogleda celokupna slika, jasno je da je Halid Bešlić bio mnogo više od pevača. Bio je simbol jedne epohe, glas naroda i čovek koji je znao da prenese emociju na način koji se retko viđa. Njegova smrt donela je ogromnu tugu, ali i osećaj zahvalnosti što je uopšte postojao i stvarao. Zbog toga će njegova dela zauvek biti deo kolektivnog sećanja Balkana.
