Hajrudina Dina Bajraktrević je rožena u bošnjačkoj porodici u mjestu Doboj, gdje je živila skupa sa svojih 13 braće i sestara.
Sreća porodice Bajraktarević bila je narušena još u ranim godinama – Dina je imala brata koji je tragično stradao nakon napada psa. Ovaj događaj ostavio je duboke posledice na njihovog oca, koji se povukao u alkohol i samoću. Takav životni zaokret ubrzo je doveo porodicu do oskudice, a poslastičarnica koju su imali zatvorena je, ostavljajući ih bez sigurnog prihoda.
Ipak, u njihovom domu uvek je bila prisutna muzika. Sestra Silvana Armenulić, rođena kao Zilha, vrlo mlada je započela pevačku karijeru u sarajevskim kafanama. Uprkos protivljenju oca, koji nije želeo da mu kćerke idu tim putem, Silvana je izgradila blistavu karijeru i postala jedna od najvećih zvezda tadašnje jugoslovenske muzičke scene. Njena popularnost otvorila je vrata i sestrama – Mirsadi je omogućila da snimi album 1970. godine, a i sama Dina je počela da razmišlja o muzici, iako je u mladosti bila nesigurna i povučena.
Prelomni trenutak u životu porodice desio se 10. oktobra 1976. godine, kada su Silvana i Mirsada poginule u saobraćajnoj nesreći kod sela Kolari. Posebno bolna okolnost bila je ta što je Mirsada bila u šestom mesecu trudnoće. Za Dinu je to bio gubitak nezamislivih razmera, jer je živela u neraskidivoj vezi sa sestrama. Tog dana njihova treća sestra Mirjana se, pre polaska na put, vratila na treći sprat zgrade da poljubi Dinu, kao da je slutila da se oprašta zauvek.
- Dina je u isto vreme doživela jake bolove u stomaku, što je kasnije povezala sa tragičnim događajem.
- Komšinica je želela da pozove Hitnu pomoć, ali Dina nije otišla kod lekara.
- Kasnije je priznala da je taj trenutak zauvek vezala za predosećaj smrti svojih sestara.
„Trebala sam da idem s njima, ali sam u poslednjem trenutku odlučila da ostanem i pogledam film. Ceo život sam išla s njima, ali tog dana sam izbegla smrt“, govorila je Dina kasnije. Nikada nije imala snage da pročita izveštaj o obdukciji – braća su je savetovala da to ne čini, i ta rana za nju nikada nije zarasla.
Uprkos ogromnom bolu, Dina je odlučila da krene putem muzike. Krajem sedamdesetih objavila je tri ploče – 1978, 1979. i 1980. godine. Njena najpoznatija pesma postala je „Sudbina je tako htela“, koja je obeležila njen muzički put i ostala njen zaštitni znak. Ipak, nakon nekoliko godina odlučila je da se povuče sa scene i posveti porodici i mirnijem životu.
Dina se udala za pevača Žiku Nikolića, sa kojim je dobila dva sina. Oba su ponela ime po pokojnoj sestri Silvani – Silvano i Silvan. Njihovi muzički putevi bili su različiti: stariji je vremenom odustao od nastupa, dok mlađi i dalje neguje muzički poziv. Tokom ratnih devedesetih Dina je sa porodicom i majkom Hajrijom napustila Bosnu i preselila se u Dansku. Tamo je pronašla mir i sigurnost, iako je bol gubitaka ostao trajno prisutan.
- Majka Hajrija doživela je duboku starost i preminula 2008. godine.
- Godine 2013. umrla je i najstarija sestra Ševka.
- Dina je tako postala poslednja živa od ženske dece Bajraktarevića.
Ta činjenica dodatno je pojačala njen osećaj usamljenosti, ali i podsetila na težinu života obeleženog brojnim tragedijama. Uprkos svemu, Dina često naglašava da je posebno vezana za uspomene na Silvanu i Mirjanu, koje su je oblikovale kao osobu i umetnicu.
U intervjuima Dina neretko govori o svom predosećaju nesreće tog kobnog dana. Sama pomisao da je mogla da bude u automobilu sa sestrama podseća je na tanku nit koja razdvaja život i smrt. „Non-stop sam išla s njima, ali eto, izbegla sam smrt“, ponavlja i danas, svedočeći o dubokom osećaju sudbine koji je obeležio njen kasniji život.
Nikada se nije suočila sa detaljima obdukcije, jer je znala da bi bol bio prevelik. Umesto toga, okrenula se muzici, porodici i uspomenama. Danas, kao poslednja živa sestra, čuva sećanja na jedno teško, ali i bogato nasleđe – nasleđe porodice koja je svetu dala Silvanu Armenulić, jednu od najvećih muzičkih zvezda bivše Jugoslavije, ali i nasleđe obeleženo tragedijama i tugom.
- Priča o Dini Bajraktarević je priča o ženi koja je preživela nezamislive gubitke.
- Priča o poslednjem glasu jedne velike porodice.
- Priča o snazi i dostojanstvu, o bolnim uspomenama koje oblikuju čoveka.
Na kraju, njen život podseća da je sećanje oblik ljubavi, i da iako ljudi odlaze, ostaju u pesmama, pričama i onima koji ih se sećaju. Dina je ostala da svedoči o jednom vremenu, o tragediji i o veličini porodice Bajraktarević, ali i o neuništivoj snazi da se živi uprkos svemu.
