Risto Đogo, novinar i televizijski voditelj, postao je simbol patrijotske hrabrosti i kontroverznih trenutaka iz ratnih godina, ali i lika koji je, nažalost, tragično okončao svoj život u 38. godini.
- Njegovo ime večno će biti povezano sa njegovim „Dnevnikom“ koji je vodio tokom rata u Bosni i Hercegovini, ali i sa misterijom oko njegove smrti, koja ostaje nerazjašnjena i danas.
Risto Đogo rođen je 12. februara 1956. godine u Kalinoviku, a od ranog detinjstva živio je u Sarajevu. Tokom svojih školskih dana pokazivao je izuzetne talente, a završio je i Fakultet političkih nauka, odsek žurnalistika, gde je diplomirao sa visokim prosekom.
Njegova novinarska karijera počela je u Televiziji Sarajevo, gde je prošao sve funkcije, od novinara do glavnog urednika, stekavši reputaciju profesionalca. Tokom ratnih godina, 1992. godine, osnovao je novinsku agenciju „Srna“, koja je pratila i izveštavala o dešavanjima tokom rata. Đogo je postao prepoznatljiv po svom sarkastičnom i ironičnom stilu komentarisanja političkih događaja i ljudi, što je izazvalo velike podela među narodom. Pozdrav „Pomaže Bog“ na početku i tri prsta u vazduhu na kraju svakog izdanja Dnevnika postali su njegov zaštitni znak.
- Njegov način izveštavanja tokom rata bio je provokativan i kontroverzan, a jedno od najupečatljivijih sećanja ostao je njegov prilog nakon masakra na Markalama u februaru 1994. godine. U tom prilogu, Đogo je u studio doneo lutke kojima je skidao ruke i noge, simulirajući tako brutalnost rata, a završio je poznatim pozdravom tri prsta, što je izazvalo šok među gledateljima. Iako je bio veoma poštovan među srpskim narodom, u očima Hrvata i Bošnjaka bio je kontroverzan lik, čije su reči često izazivale ljutnju i ponekad podelu među narodima.
- Međutim, Đogo nije bio samo novinar, već i veliki patriota. Bio je čovek koji je svoju zemlju i narod stavio ispred svega, čak i po cenu lične sigurnosti. Njegov Dnevnik je bio simbol borbe za istinu u vreme kada je ta istina bila obavijena složenim političkim interesima. Njegova smrt ostala je tajna, iako je zvanična verzija govorila da je Risto nesrećno pao sa visoke terase zvorničkog hotela „Vidikovac“ u Drinu. Međutim, postoje brojna neslaganja u vezi sa okolnostima njegove smrti, a neki izvori ukazuju na mogućnost da je Đogo ubijen. Nažalost, ova misterija nikada nije bila u potpunosti razjašnjena.
Oko njegove smrti ostale su brojne spekulacije, a čak je i njujorški „Times“ u svom izveštaju iz 1994. godine naveo kako Đogo nije pao sa terase, već je ubijen. U svakom slučaju, njegov gubitak nije ostao nezapažen. Đogo je ostavio iza sebe suprugu i dva sina, koji i dalje čuvaju njegovu uspomenu. Sinovi, kao i mnogi drugi, sećaju ga se kao borca za istinu i slobodu. Svake godine, 12. septembra, datum njegove smrti, njegovi najbliži, ali i narod, prisećaju se njegovih dostignuća, hrabrosti i patriotskih stavova.
Iako su se u javnosti o Risti Đogu povukli različiti komentari, jedno je sigurno – ostao je urezan u sećanjima svih onih koji su ga poštovali. Njegov Dnevnik, sa prkosnim pozdravom tri prsta, predstavljao je sve ono što je Risto Đogo predstavljao: hrabrost, patriotizam i snagu da se suoči sa nepravdom, ma kako ona izgledala. Iako je njegov život prekinut tragično, nasleđe koje je ostavio živi, kroz sećanje ljudi koji su ga poštovali i kroz priče koje i dalje govore o njegovoj borbi za istinu.
