U današnjem članku govorimo o jednoj od najomiljenijih figura domaće kulinarike, Stevu Karapandži, čije ime mnogima budi uspomene na porodične ručkove, toplinu doma i televizijske emisije koje su okupljale porodice pred ekranima.
- Njegova kulinarska ostavština nije samo niz recepata, već pravo kulturno blago koje i danas živi kroz tradiciju i svakodnevnu pripremu hrane u mnogim domaćinstvima.
Jedan od njegovih najpoznatijih i najomiljenijih recepata je čorbasti pasulj, jelo koje predstavlja ne samo ukusan obrok, već i spoj tehnike, strpljenja i ljubavi prema kuhanju. Ovaj pasulj nije različit po sastojcima u odnosu na tradicionalne varijante koje se vekovima pripremaju na Balkanu, ali njegova priprema nosi posebnu pažnju prema detaljima, koja čini razliku u ukusu i teksturi. Svaka faza recepta ima svoju svrhu, počevši od pravog tretmana pasulja, preko odabira povrća i mesa, do završnog začinjavanja i zgušnjavanja.
Prvi i ključni korak u pripremi je potapanje pasulja preko noći. Ova praksa nije samo stara navika već neophodan činilac za postizanje ravnomjernog kuhanja i bolje probavljivosti. Karapandža je često naglašavao da se dobar pasulj ne pravi preko noći, već priprema počinje upravo večer prije kuhanja. Sljedećeg dana pasulj se kratko prokuva, a ta prva voda se baca, čime se uklanjaju nečistoće i doprinosi se čistijem ukusu i lakšoj probavi.
Zatim nastupa složeniji deo pripreme – u novu, zagrijanu vodu dodaje se pažljivo odabrano povrće: crni luk, šargarepa, praziluk, kao i začini poput lovorovog lista i komadića suvog mesa. Upravo ta kombinacija povrća i mesa daje jelu onu prepoznatljivu dubinu ukusa koja se razvija tokom dugog i polaganog kuhanja. Karapandža je često isticao da je pasulj jelo koje ne podnosi žurbu te da je potrebno najmanje sat i po do dva kuhanja na tihoj vatri kako bi se svi sastojci sjedinili i razvili puni potencijal ukusa.
- Poseban značaj u ovom receptu ima zaprška, ali ne u klasičnoj, teškoj formi. Karapandža koristi mješavinu brašna i crvene paprike na ulju, što jelu daje bogatu gustinu, a istovremeno zadržava prozračnost i dodatni sloj arome bez nepotrebne masnoće. U ovom trenutku dodaju se i svi preostali začini – biber, biljni začin i so, čime se postiže savršena harmonija ukusa i karakterističan domaći šmek.
Karapandžin način pripreme čorbastog pasulja ostao je zlatni standard domaće kuhinje jer je za njega kuhanje bilo mnogo više od puke tehnike – to je bila prava filozofija. Strpljenje, pažnja i ljubav prema hrani su bili ključni sastojci svakog jela koje je izlazilo iz njegove kuhinje. Upravo zbog toga njegov pasulj nije samo jelo, već pravi podsjetnik na vrijednosti koje se prenose s generacije na generaciju.
Ovaj recept se i danas prepisuje i prenosi usmeno, kao i putem društvenih mreža, gdje mnogi vide u njemu siguran izbor za porodični nedeljni ručak ili posebnu priliku. Pasulj iz Karapandžine kuhinje ostavlja utisak već pri prvom zalogaju – bogat, topao i sočan, sa aromom koja budi uspomene i povezuje sa tradicijom domaće trpeze.
Za one koji ne jedu meso, recept može biti lako prilagođen na vegetarijansku verziju, gde dimljena paprika i sušeni paradajz donose dubinu ukusa sličnu originalnoj mesnoj varijanti, bez narušavanja strukture jela. Ipak, po Karapandžinim riječima, “dobro meso je srce svakog pasulja” i verovatno bi preporučio da se mesni element ne izostavlja za potpuni doživljaj.
- Mnogi domaći portali i kuhinjski entuzijasti ističu da su Karapandžini recepti neizostavni deo prazničnih ručkova i porodičnih okupljanja. Njegov pasulj smatra se jelom koje nikada ne može da omane, a posebno ga cene domaćice koje se prisećaju vremena kada se kuvalo sa više strpljenja, pažnje i duše.
Stevo Karapandža nije bio samo televizijski kuhar, već pravi učitelj mnogih generacija, koji je kroz svoje emisije i recepte prenosio ne samo znanje, već i emociju. Njegov recept za čorbasti pasulj više je od kulinarskog uputstva – on je simbol ljubavi prema domaćoj kuhinji, sporom kuhanju i ukusu koji se ne zaboravlja. Ako postoji jelo koje je preživelo vreme i promene u trendovima, to je upravo ovaj pasulj.
Zato, kad sledeći put pripremite pasulj po ovom receptu, znajte da ne pravite samo obrok, već čuvate i prenosite nasleđe jedne kuhinje koja je okupljala ljude kroz mirise, ukuse i uspomene. To je pravo bogatstvo koje traje i koje nas podseća na snagu domaće tradicije i zajedništva
