Grigorij Raspućin, mistik iz sibirskog sela Pokrovsko, i danas, više od jednog veka nakon svoje smrti, izaziva strahopoštovanje i fascinaciju. Procitajte sve u nastavku…
- Bio je seljak koji se, gotovo neverovatno, uzdigao do kruga najbližih ljudi ruske carske porodice Romanovih. Njegova moć, navodni darovi isceljenja i razvratne sklonosti obavijeni su velom mitova i legendi, a pitanje ko je zapravo bio Raspućin – svetac, vrač, prevarant ili špijun – i dalje nema jasan odgovor.
Čudotvorac i „Božji čovek“
Još kao mladić Raspućin je bio poznat u rodnom kraju kao „Božji čovek“. Verovalo se da poseduje sposobnost da leči molitvom i dodirom. Najveći dokaz njegove moći za mnoge bila je priča o careviću Alekseju, sinu cara Nikolaja II, koji je bolovao od hemofilije. Kada su lekari digli ruke, Raspućin je, prema svedočenjima, uspeo da zaustavi unutrašnja krvarenja dečaka. Carica Aleksandra videla ga je kao Božjeg izaslanika i spasitelja svog sina, što je dodatno učvrstilo njegovo mesto na dvoru.
Kontroverze i razvrat
Međutim, koliko god da je bio slavljen, toliko je i izazivao skandale. Njegova reputacija brzo je počela da se menja. U Petrogradu su kolale priče da zavodi žene iz visokog društva, pa čak i dame iz bliskog kruga carice. Njegove navodne reči da „blagodat može da se spozna samo kroz greh“ bile su dodatno gorivo za glasine. Pričalo se da posećuje javne kuće, da organizuje razvratne zabave, pa čak i da ima natprirodne moći kojima „hipnotiše“ žene.
- Posebnu pažnju privlačila je priča o njegovom „čarobnom štapiću“ – organu koji su mu, prema legendi, ubice odsekli nakon smrti i koji je navodno čuvan u jednom muzeju u Sankt Peterburgu. Bez obzira na istinitost tih tvrdnji, jasno je da je Raspućin imao neobičan uticaj na žene, bilo zbog harizme, pogleda ili pak zbog nečeg drugog.
Politički uticaj i pad
Njegova bliskost sa caricom Aleksandrom i poverenje koje je uživao na dvoru izazivali su bes i sumnju među aristokratijom. U vreme Prvog svetskog rata, kada je Rusija beležila poraze, mnogi su upravo Raspućina krivili za sve nesreće. Govorilo se da je nemački špijun, da manipuliše carem i caricom, i da je njegova moć postala prevelika.
Zbog toga je 16. decembra 1916. godine grupa zaverenika odlučila da ga ukloni. Pozvali su ga u palatu Jusupov, otrovali vinom i kolačima, zatim pucali u njega, a kada ni to nije bilo dovoljno, bacili ga u ledenu Nevu. Njegova smrt bila je brutalna i gotovo jednako mistična kao i njegov život.
Proročanstvo koje se obistinilo
Prema legendi, Raspućin je pred smrt izgovorio da će, ako on umre, i carska porodica nestati. Njegove reči pokazale su se kao proročanske – samo nekoliko meseci kasnije izbila je Februarska revolucija, car Nikolaj II je abdicirao, a ubrzo potom cela porodica Romanovih bila je pogubljena. Tako je priča o „svetom đavolu“ postala neraskidivo povezana sa krajem ruske monarhije.
Mit koji traje
Do danas Raspućin ostaje simbol kontradiktornosti – svetac i razvratnik, čudotvorac i varalica, čovek koji je istovremeno fascinirao i plašio. Njegova ličnost inspirisala je romane, filmove, pa čak i pesme poput svetskog disko hita „Ra Ra Rasputin“ grupe Boney M. On je dokaz da mitovi često nadžive stvarnost i da granica između istine i legende ponekad postaje nevidljiva
