Priča o Radosavu Timotijeviću iz Gornjeg Ojkovca, koja je postala poznata u javnosti, nudi dubok uvid u izazove i radosti života na selu. Radosav je, kao i mnogi mladi ljudi u ruralnim krajevima, želio pronaći partnerku i osnovati porodicu.
- Međutim, ono što je bio njegov san, postao je izuzetno neobičan put u kojem je sve išlo naopako – susreo je ženu iz Albanije, Isidoru, koja je došla iz potpuno različite kulture. Započeli su vezu koja je kulminirala brakom i troje djece.
S vremenom, Radosav je, međutim, otkrio nešto što ga je šokiralo: svekrva Isidore uopšte nije imala simpatičan odnos prema njemu, a to je uticalo na njegove emocije i iskustvo života u novoj porodici.
- Isidora je, prema njegovim riječima, bila žena koja se trudila da bude potpuna uloga u porodici, uprkos tome što je došla iz potpuno drugačijeg okruženja. Radosav priznaje da je u početku bio skeptičan zbog razlike u njihovim životima, ali njegova ljubav prema Isidori brzo je rasla. Iako su oni u početku suočavali s mnogo izazova, pre svega zbog kulturnih razlika, on je s vremenom postao duboko poštovan prema svojoj supruzi. Nije bilo lako izgraditi život u seoskom okruženju, ali kada je prvi put u njihovoj kući začuo dečji plač, sve je postalo vredno. Zora je, kako je njemu postala poznata, bila hrabra žena koja je pokazivala istu snagu i odlučnost kao Radosav, uprkos svom poreklu i životu koji je napustila.
Njihov život na selu je postao simbol porodičnih vrednosti i međusobnog poštovanja. Zora je postala stub ove porodice, radeći sve ono što je bilo potrebno na farmi. Kada je sin bio bolestan i nije mogao hodati, Zora je, bez obzira na svoje trudnoće, nosila svog sina kroz duboki sneg. Ovaj trenutak je za Radosava bio dokaz ne samo njene snage, već i njene predanosti porodici. Uprkos svim poteškoćama, njihova ljubav je postajala sve jača. Iako nije bilo lako, Radosav je s ponosom pričao kako je sa Zorom stvorio porodicu, govoreći da je on sada prvi iz sela čiji su se sinovi i kćerke začeli u tako neobičnim okolnostima.
- Radosavova priča je samo jedan od mnogih primera gde ljudi iz ruralnih krajeva Balkana stvaraju porodične veze sa ženama iz drugih kultura. Međutim, ona takođe pokazuje koliko se život može promeniti kada se suočimo sa raznim preprekama, kao što su razlike u poreklu, predrasudama i životu na selu. Osim toga, priča pokazuje kako ljubav može da prevaziđe te razlike i stvori duboku, istinsku povezanost između ljudi. Takođe, Radosav je postao simbol borbe i nade za mnoge ljude koji su na sličnom putu, kako u ruralnim krajevima, tako i u celom Balkanu.
Zanimljivo je i to što Radosav primećuje, da u društvu postoje predrasude prema ljudima koji dolaze sa sela. Mnoge devojke s gradova smatraju život u ruralnim sredinama neprivlačnim i odlučuju da ostanu u urbanim sredinama, što Radosav poštuje, ali ne može da se ne osvrne na činjenicu da upravo njihovo prisustvo, uobičajeni gradski identitet, mnogo lakše prolazi u savremenim društvima. Za njega, selo nije samo radno okruženje, već i mesto gde se vrednosti porodice čuvaju i gde ljubav ima duboko ukorenjeno značenje.
Danas, Radosav i Zora imaju srećnu i stabilnu porodicu, uprkos svim preprekama kroz koje su prošli. Njihov odnos pokazuje snagu ljubavi i odlučnosti, koja je jača od svih izazova. Njihova priča može da inspiriše mnoge ljude, ne samo iz Balkana, već i iz drugih krajeva sveta, da veruju da je moguće prevazići sve prepreke kroz ljubav i zajedništvo
