Psihički problemi danas pogađaju sve više ljudi u našoj naciji, a uprkos sve većoj svesti o mentalnom zdravlju, mnogi od nas i dalje odlažu traženje stručne pomoći. Često se obraćamo psihologu ili psihoterapeutu tek kada problemi postanu nepodnošljivi, a njihovo dejstvo se oseti ne samo na pojedinca već i na celu porodicu.
Ovo stanje ne bi trebalo da bude normalizovano, jer stres i depresija, ako se ne leče na vreme, mogu da dovedu do ozbiljnih posledica po život i zdravlje.
Na Klinici za psihoterapiju Vojnomedicinske akademije, specijalista medicinske psihologije, doktor Goran Kličković, odgovara na ključna pitanja koja se tiču prepoznavanja i prevazilaženja mentalnih poteškoća. Njegovi saveti osvetljavaju koliko je važno pravovremeno reagovati i kako aktivno pristupiti rešavanju problema kako bismo poboljšali svoje emocionalno i psihičko stanje.
Kada Je Pravo Vreme za Posetu Psihologu?
Prema doktoru Kličkoviću, pravo vreme za traženje stručne pomoći dolazi kada kriza ili simptomi postanu toliko intenzivni da više ne možete da ih ignorišete. Ljudi se često odluče da potraže psihološku pomoć kada osećaju da im je trpljenje postalo preveliko da bi se nastavio. Paradoksalno, veća je intolerancija na bol i emotivnu nelagodu – veća je i motivacija da se suočimo sa sopstvenim problemima.
Kada se suočavamo sa životnim događajima ili stresorima koji prevazilaze naše dosadašnje iskustvo i kapacitet prilagođavanja, dolazi do emocionalne krize. U tom trenutku, psihološko savetovanje postaje ključni alat koji nam pomaže da identifikujemo uzroke problema i preduzmemo konkretne korake ka poboljšanju situacije. Aktivno traženje pomoći, čak i u najtežim trenucima, omogućava da se simptomi postepeno ublaže, a signalna funkcija patnje gubi na intenzitetu, otvarajući prostor za dublju analizu i razumevanje sopstvenih emocionalnih potreba.
Prepoznavanje Signala Neravnoteže
Drugi važan aspekt na koji doktor Kličković ukazuje jeste prepoznavanje signala koji mogu ukazivati na mogućnost nervnog sloma ili ozbiljnijih psihičkih problema. Ovi signali se manifestuju kroz razne promene u našem raspoloženju, ponašanju, kao i u fizičkom zdravlju. Često se radi o disfunkcionalnostima koje se javljaju kada naši emocionalni kapaciteti nisu dovoljni da se nose sa promenama u životu.
Neki od najčešćih signala uključuju:
- Promene raspoloženja: Iznenadna ili dugotrajna osećanja tuge, anksioznosti ili besa.
- Fizičke smetnje: Pojava zdravstvenih problema poput glavobolja, bolova u mišićima, problema sa varenjem i opšte umorenosti.
- Promene u ponašanju: Povlačenje iz društva, smanjen interes za aktivnosti koje su nekada donosile zadovoljstvo, kao i poteškoće u koncentraciji.
- Neefikasnost: Osećaj da više nismo sposobni da se nosimo sa svakodnevnim obavezama, što može dovesti do povećanja stresa i osećaja beznade.
Kada se ovi simptomi javljaju u intenzivnijoj meri, signalizira se da je vreme da se aktivno pristupi problemu. Što je kriza izraženija, to je i naša motivacija da potražimo rešenje i pokrenemo proces ozdravljenja.
Kako Osloboditi Stres i Negativan Uticaj na Zdravlje
Jedan od ključnih saveta koji doktor Kličković daje jeste potreba da se aktivno pokrenemo i suočimo sa sopstvenim emocionalnim problemima. Stres i anksioznost, ukoliko se ne leče, mogu da imaju razorne posledice po naše fizičko i mentalno zdravlje. Prepoznati uzroke stresa i disfunkcionalnosti, te se usmeriti na njihovo rešavanje, je prvi i najvažniji korak ka boljem psihičkom stanju.
Kako bi se smanjio negativan uticaj stresa, preporučuje se nekoliko pristupa:
- Aktivno samoproučavanje: Pokušajte da sagledate šta u vašem životnom stilu i iskustvu doprinosi osećaju preopterećenosti. To može biti niz faktora, od profesionalnih izazova do porodičnih problema.
- Traženje stručne pomoći: Profesionalni psiholozi i psihoterapeuti mogu vam pomoći da identifikujete korene problema i razvijete strategije za njihovo rešavanje. Ovaj proces, iako ponekad dugotrajan, vodi do trajnijih rešenja i poboljšanja kvaliteta života.
- Promena životnih navika: Redovna fizička aktivnost, meditacija, pravilna ishrana i dovoljno sna – svi ovi elementi doprinose smanjenju stresa i jačanju otpornosti na životne izazove.
- Podrška porodice i prijatelja: Otvorena komunikacija sa bližnjima može biti od velike pomoći. Ponekad je dovoljno podeliti svoje brige sa nekim ko razume i podržava, kako bismo lakše prebrodili teške trenutke.
Dugoročan Proces Promene
Važno je razumeti da se psihološki rad na sebi ne dešava preko noći. Uključivanje psihoterapije u svakodnevni život predstavlja proces koji zahteva vreme, posvećenost i strpljenje. Kroz kontinuirani rad na sebi, simptomi i tegobe postepeno gube na intenzitetu, a mi stičemo nove uvide i razvijamo bolje načine suočavanja sa životnim stresorima.
Kada se fokusiramo na razumevanje vlastitih emocija i identifikaciju uzroka problema, dobijamo priliku da transformišemo svoje životno iskustvo. To znači da, iako je suočavanje sa psihičkim poteškoćama izazovno, proces samospoznaje može biti oslobađajući i transformativan.
Zaključak
Psihički problemi su postali sastavni deo savremenog društva, ali je važno da naučimo da prepoznajemo simptome i da na vreme potražimo stručnu pomoć. Kada se suočavamo sa krizom ili intenzivnim stresom, pravovremeno obraćanje psihologu ili psihoterapeutu može biti ključni korak ka oporavku i poboljšanju kvaliteta života. Promene u raspoloženju, fizički simptomi i promene u ponašanju signaliziraju da je vreme da preduzmemo akciju i suočimo se sa problemom.
Doktor Goran Kličković naglašava da je aktivno traženje pomoći i promena životnih navika osnova za prevazilaženje emocionalnih poteškoća. Ne treba čekati da problemi postanu nepodnošljivi – važno je prepoznati i reagovati na signale koje nam telo i um šalju. U konačnici, rad na sebi vodi ka trajnijim rešenjima, smanjenju stresa i unapređenju našeg psihičkog zdravlja, što pozitivno utiče na sve aspekte našeg života.
Neka ova poruka bude podsetnik da je briga o mentalnom zdravlju jednako važna kao i briga o fizičkom zdravlju, te da je vreme za promene sada, pre nego što stres i depresija preuzmu kontrolu nad našim životima.
