U životu postoje trenuci koji nas suoče s onim što je izvan svakodnevnog razumevanja trenuci u kojima granica između života i smrti postane tanka poput daha.
- Takvu priču nosi Debora Pram, žena iz Virdžinije, koja tvrdi da je dvaput doživela iskustvo bliske smrti i povratila se iz onoga što opisuje kao “drugu stranu”.Prvo iskustvo dogodilo se sredinom osamdesetih, dok je bila trudna sa svojim najstarijim sinom. Visok krvni pritisak, nizak broj krvnih zrnaca, problemi sa jetrom i napadi doveli su je u urgentni centar. Dok su se lekari borili da je spasu, Debora je prešla u potpuno drugačiji svet – oslobodila se bola i emocija, ostavivši svoje telo na bolničkom stolu i posmatrala scenu odozgo, lebdeći iznad plafona. Gledala je kako je prenose u operacionu salu za hitan carski rez, dok je u potpunosti ostala prisebna, ali rasterećena svakog fizičkog bola. U tom trenutku nije osećala strah, već spokoj – kao da je sve imalo svoj tok i smisao.
Iako je ovo iskustvo duboko potreslo njen život, nije imala hrabrosti da o njemu govori. Samo je njen suprug znao šta se desilo. Godinama je ćutala, pokušavajući da shvati šta je uopšte videla u tom nezemaljskom trenutku, a šta je proizvod njenog uma suočenog s krizom. Kako je izjavila kasnije, trebale su joj decenije da shvati da to nije bila obična halucinacija.
- Više od 20 godina kasnije, doživela je drugo iskustvo koje ju je zauvek promenilo. Na Dan zaljubljenih 2007. godine, automobil u kojem su se vozili ona i njen suprug udarilo je drugo vozilo koje je projurilo kroz crveno svetlo. Pramova je izgubila svest, a njen muž – lekar – potvrdio je da nije imala puls. Ipak, dok je on u panici izgovarao njeno ime, Debora se nalazila daleko od scene nesreće.
Ovog puta, opisala je osećaj kao potpuni gubitak identiteta. Više nije bila pojedinac, već deo energije koja je živela u okruženju ispunjenom toplom, žutom svetlošću. To stanje nazvala je najdubljim mirom koji je ikada doživela – kao da je napokon stigla kući. Svuda oko nje bila je svetlost, mekana i živopisna, poput uranjanja u gustu, medenu materiju. Nije želela da se vrati, uprkos tome što je čula glas svog supruga koji je zvao po imenu. Taj glas ju je slabio, ali je i dalje odbijala da ga prizna, želeći da ostane u tom svetu bez tereta, bez bola, bez straha.
- Nakon povratka svesti, Debora je ispričala detaljnu i zapanjujuću sliku muškarca koji ju je navodno spasio iz automobila. Opisala ga je kao čoveka srednjih godina, kovrdžave kose, u košulji s dugmadima bez kravate, koji joj je otkopčao sigurnosni pojas, držao ruku i sprečio je da se povredi do dolaska hitne pomoći. Ipak, niko od svedoka nije video tog čoveka, ni njen suprug, ni spasioci, ni kasniji istražitelji. Do danas, njegova identifikacija ostaje misterija. Da li je bio stvaran ili samo simbol prelaska između dva sveta – ostaje pitanje bez odgovora.
- Debora danas veruje da je prisustvovala nečemu većem od ljudskog iskustva. Ne zna da li je ono što je videla bilo naučno objašnjivo ili je u pitanju bio pogled u ono što čeka sve nas. Ali, kako sama kaže, da nije imala oba iskustva, možda nikada ne bi poverovala da postoji nešto posle smrti. Danas o tome govori otvoreno, s nadom da će više ljudi razumeti koliko je smrt – u njenom iskustvu – bila mirna i oslobađajuća, a ne strašna.
Iako se naučna zajednica često bori da objasni iskustva bliske smrti, postoje studije koje podupiru tvrdnje onih koji su to doživeli. Na primer, istraživanje Medicinskog fakulteta njujorškog univerziteta Grosman ukazuje da ljudi koji su preživeli kliničku smrt često opisuju promenu svesti i osećaj prelaska u drugi nivo postojanja. Mnogi spominju svetlo, energiju i osećaj unutrašnjeg mira, baš kao što je to doživela Debora Pram.
- U regionalnom kontekstu, o iskustvima bliske smrti govorilo se i u lokalnim medijima. Portal Blic Žena objavio je priču žene iz Novog Sada koja je tokom operacije srca iskusila “izlazak iz tela” i osećaj lebdenja iznad stola, dok su lekari pokušavali da je ožive. Ova priča dodatno je podstakla rasprave o tome koliko su naše granice percepcije vezane za fizičko telo i šta se zapravo dešava u trenutku kliničke smrti.
Slična iskustva opisana su i u emisiji “Na Rubu Znanosti” na hrvatskoj televiziji, gde je jedan gost govorio o vizijama svetla i prisutnosti “bića od energije” tokom trenutka kada je doživeo srčani zastoj. Ovakve priče izazvale su široku pažnju, a mnogi gledaoci u regionu povezali su ih s ličnim iskustvima ili iskustvima bližnjih.
- Takođe, beogradski dnevni list Politika objavio je osvrt na knjigu domaćeg autora, psihijatra dr. Ljubiše Simića, u kojoj se detaljno obrađuje fenomen iskustva bliske smrti kod pacijenata u Srbiji. Dr. Simić je u svojoj karijeri ispitivao više od 50 ljudi koji su oživljeni nakon srčanog zastoja, a većina njih imala je slične opise svetlosti, topline i osećaja potpune odvojenosti od tela.
Na kraju, iskustvo Debore Pram ostaje duboko lično i emocionalno, ali i univerzalno jer postavlja pitanja koja svako od nas nosi u sebi: Šta nas čeka s one strane? Da li je smrt kraj ili prelazak u drugi oblik postojanja? Bez obzira na to da li u ovakve priče verujemo kao u stvarne doživljaje ili ih vidimo kao neurološke fenomene, neosporno je da nas inspirišu da razmišljamo o dubinama ljudskog bića, o granicama svesti i o onome što nauka tek treba da objasni.
Ako su Deborini doživljaji išta pokazali, onda je to da u najtamnijim trenucima čovek može pronaći neobjašnjivu svetlost – i možda, mir koji traži celog života
