Ovo se smatra najjačom molitvom ikad: Veruje se da Sveti Luka čini čuda kada mu se obratite ovim rečima

U narodu se oduvijek verovalo da postoje dani i molitve koje imaju posebnu moć, a jedan od njih je Lučindan  praznik posvećen Svetom Luki, jevanđelisti i iscelitelju koji se u hrišćanskoj tradiciji poštuje kao zaštitnik zdravlja i života.

• Sveti Luka se smatra jednim od najbližih učenika Isusa Hrista, a njegova dela i danas žive kroz priče o čudima, molitvama i verovanju u Božiju milost.Smatra se da su mošti Svetog Luke čudotvorne, jer su brojni vernici kroz vekove svedočili o isceljenjima i olakšanju bola koje su doživeli moleći se kraj njegovog odra. Njegovo stopalo, prema narodnom predanju, nalazi se u manastiru Kosijerevo u Petrovićima, dok se veći deo moštiju čuva u Carigradu. Taj duhovni dodir sa svetiteljem za mnoge je bio znak da vera i molitva mogu da nadvladaju svaku ljudsku slabost.

U narodnom kalendaru Lučindan zauzima posebno mesto. Vernici tog dana pale sveće i u tišini izgovaraju molitvu Svetom Luki, verujući da njegove reči imaju snagu da vrate mir, zdravlje i nadu onome ko iskreno traži Božiju pomoć. Prema predanju, ova molitva je „najjača“ upravo zato što Sveti Luka, kao pisac Jevanđelja, zna svaku reč kojom se duša može obratiti Bogu.

• Mnogi sveštenici ističu da molitva Svetom Luki ima dvostruku snagu – leči telo i umiruje dušu. Ona ne traži samo isceljenje od bolesti, već i duhovno očišćenje, jer se u njoj čovek suočava sa sopstvenim gresima i moli za oproštaj. U molitvi se Svetom Luki obraćamo kao onome koji „u svetlosti Božijoj prebiva“ i koji može da posreduje između ljudi i Boga. Vernici se mole da im vrati „strah Gospodnji“ – ne u smislu straha od kazne, već poštovanja i svesti o svetosti života.

Ta molitva, koja se prenosi sa kolena na koleno, ne izgovara se površno. Potrebna je tišina, sabranost i iskreno pokajanje. U njoj se traži da Sveti Luka pomogne čoveku da ponovo spozna smisao ljubavi, vere i pokajanja. Suze koje se pomenu u molitvi simbol su očišćenja, jer samo onaj ko iskreno zaplače nad sopstvenim gresima može da pronađe unutrašnji mir.

• Prema rečima oca Nikole Anđića iz eparhije Valjevske, „svetitelji nisu samo posrednici između Boga i ljudi, oni su i živa svedočanstva da je duhovni svet stvarniji od materijalnog“. On objašnjava da je Sveti Luka primer čoveka koji je svojim delima spojio umetnost, nauku i veru – bio je lekar, slikar i pisac Svetog Jevanđelja. Upravo zato, njegova molitva ima snagu da dotakne svako srce koje traži utehu i razumevanje. (Izvor: RTS Religija, 2023.)

• Osim što je bio apostol, Sveti Luka je u narodnom predanju zapamćen i kao prvi hrišćanski ikonopisac. Veruje se da je naslikao tri ikone Bogorodice, čije su kopije kasnije postale zaštitni znak mnogih manastira i crkava. Time je Sveti Luka, pored reči, svetu ostavio i sliku – vizuelni izraz vere koji povezuje vernike kroz vekove. U njegovom liku spajaju se duhovnost i umetnost, pokajanje i lepota.

Tokom Lučindana u mnogim krajevima Srbije i Crne Gore i danas se čuvaju stari običaji. U nekim selima domaćice prave pogaču bez kvasca, a domaćin pali kandilo i izgovara kratku molitvu u tišini. Sve se odvija bez galame, jer se veruje da Sveti Luka čuje najiskrenije misli koje se ne izgovore naglas. Tako se duh praznika prenosi i na mlađe generacije koje učе da tradicija nije samo obred, već i način da se zadrži veza sa sopstvenim korenima.

• Prema portalu „Telegraf.rs“, sve više mladih vernika poslednjih godina prisustvuje liturgijama na ovaj praznik, a sveštenici primećuju da ljudi traže mir i snagu kroz zajedničku molitvu. To potvrđuje da se, uprkos modernom tempu života, vera vraća u svakodnevicu i da Sveti Luka i dalje ima posebno mesto u srcima vernika. (Izvor: Telegraf.rs, 2024.)

Sam tekst molitve, iako dug i svečan, odiše jednostavnošću. U njemu čovek priznaje svoju nemoć, traži oproštaj i moli za duhovno buđenje. Sveti Luka se zaziva da „probudi u nama osećaj straha koji rađa ljubav“ – jer samo onaj ko se boji da izgubi Boga, zna šta znači prava bliskost sa Njim. Mir koji dolazi posle molitve opisan je kao nebeski mir, onaj koji učvršćuje nadu u spasenje.

• Psiholozi često ističu da molitva ima i praktičan, terapeutski učinak. Ona smiruje, oslobađa od teskobe i pomaže da se čovek fokusira na ono što može da promeni u sebi. Kako navodi portal „Blic Žena“, u periodima krize, ljudi se prirodno okreću veri jer im ona pruža osećaj kontrole i smisla, a molitva Svetom Luki, upravo zbog svoje dubine, predstavlja najčistiji izraz te potrebe za smirenjem. (Izvor: Blic Žena, 2025.)

Oni koji su doživeli isceljenje kroz molitvu tvrde da nisu osetili samo fizičku promenu, već i duhovni preporod. „Nisam tražila čudo, tražila sam mir, a on je došao sam od sebe“, rekla je jedna vernica iz Nikšića, opisujući iskustvo posle molitve Svetom Luki. Takva svedočenja prenose se dalje, jačajući veru u to da svetitelji i danas deluju kroz one koji im se obraćaju čistog srca.

Na kraju, molitva Svetom Luki ne predstavlja samo rečit izraz vere, već put ka samospoznaji i pomirenju sa sobom. Ona podseća da je čovek prolazan, ali da duša ima moć da se uzdigne iznad svakodnevnih strahova i slabosti. Kada se izgovori s ljubavlju, svaka reč postaje most ka nebu – tiha poruka da čovek i u svojoj nemoći može pronaći snagu ako veruje.

Zato vernici na Lučindan ne traže bogatstvo ni uspeh, već unutrašnji mir, zdravlje i ljubav. I dok se kandilo polako gasi, oseća se da molitva nije završena – ona traje dokle god postoji vera da reči mogu da promene svet, makar onaj u nama.