Roditeljstvo je izazovno i svi roditelji žele da njihova deca rastu u zdravom i podržavajućem okruženju. Međutim, uprkos najboljim namerama, mnogi roditelji često prave greške koje mogu dugoročno negativno uticati na razvoj samopouzdanja njihove dece.
- Samopouzdanje je ključno za sreću i uspeh deteta, jer istraživanja pokazuju da deca koja imaju zdrav nivo samopouzdanja bolje se snalaze u školi, manje su sklona anksioznosti, otpornija su i ostvaruju kvalitetnije međuljudske odnose. Psihoterapeutkinja i autorka popularne knjige “13 stvari koje mentalno jaki roditelji ne rade”, Ejmi Morin, ističe sedam ključnih grešaka koje roditelji prave, a da nisu svesni njihovih dugoročnih posledica.
Jedna od najčešćih grešaka koju roditelji prave jeste previše štititi svoju decu. Mnogi roditelji veruju da je previše obaveza i odgovornosti preteško za decu, pa ih pokušavaju zaštititi od svega. Iako možda zvuči kao saosećanje, ova vrsta zaštite zapravo sprečava decu da razviju važne životne veštine.
- Na primer, kada deca pomažu u obavljanju kućnih poslova, bilo da je to iznošenje smeća ili pomaganje oko veša, osećaju se sposobnima i kompetentnima. To stvara osećaj postignuća, što je izuzetno važno za izgradnju njihovog samopouzdanja i odgovornosti. Blic piše da je učenje odgovornosti od malih nogu jedan od osnovnih stubova za izgradnju zdravih navika i samopouzdanja kod dece.
Sledeća greška je previše štititi decu od grešaka. Deca koja nisu suočena sa neuspehom često ne razvijaju sposobnost da se suoče s izazovima. Greške su ključne za emocionalni razvoj, jer pomažu deci da nauče važne životne lekcije o tome kako se nositi sa neuspehom i kako se oporaviti. Bez prilike da pogreše, deca ne mogu razviti mentalnu snagu koja im je potrebna da se izbore sa problemima u budućnosti. Kurir ističe kako roditelji koji previše intervenišu u trenucima kada dete napravi grešku uskraćuju mu priliku da nauči važnu lekciju iz tih grešaka.
- Drugi problem je neprihvatanje emocija deteta. Iako je prirodan roditeljski instinkt da želimo da utešimo svoje dete kad je tužno ili ljuto, previše zaštite može ometati razvoj emocionalne inteligencije deteta. Roditelji bi trebalo da pomognu deci da prepoznaju izvor svojih emocija i nauče kako da ih kontrolišu, što je ključno za emocionalnu stabilnost. Naučiti dete kako da se nosi sa sopstvenim emocijama, umesto da ih stalno umirujemo, daje im alatke za zdrav razvoj. Ovaj proces pomaže deci da se socijalizuju i razviju sposobnost da se pravilno ponašaju u različitim društvenim situacijama.
Još jedna česta greška je podsticanje mentaliteta žrtve. Korišćenje izraza poput “nemamo novca kao druga deca, zato ne možemo da ti kupimo nove stvari” može stvoriti osećaj bespomoćnosti i pasivnosti kod deteta. Umesto toga, deca bi trebalo da nauče da imaju kontrolu nad svojim životima i da se usmere ka rešenju problema. Kao što Mondo ističe, deca koja prepoznaju svoju sposobnost da utiču na svoje okolnosti razvijaju veće samopouzdanje i postaju optimističnija u pogledu svoje budućnosti.
- Roditelji takođe često previše štite decu od spoljnog sveta, misleći da ih tako štite od problema. Ovaj način razmišljanja može biti pogrešan, jer previše izolacije može sprečiti normalan razvoj deteta. Deca treba da nauče kako da se snađu u različitim životnim situacijama, pa čak i da se suoče s izazovima u društvenim interakcijama. Preterana zaštita može usporiti njihov razvoj i učiniti ih nesigurnima. Kurir naglašava da deca koja se suočavaju s realnim svetom postaju sposobnija da samostalno donose odluke i rešavaju probleme.
U nekim slučajevima, roditelji imaju nerealna očekivanja od svoje dece, što može biti izuzetno štetno. Deca koja se stalno osećaju pod pritiskom da ispune velika očekivanja, mogu se osećati nesposobno i frustrirano. Umesto da roditelji postavljaju visoke ciljeve, ali i jasne, realne ciljeve na duže staze, deci treba omogućiti da postepeno dosežu svoje ciljeve. Na primer, ako je cilj odlazak na fakultet, roditelji bi trebalo da pomognu deci da postave kratkoročne ciljeve kao što su dobijanje dobrih ocjena, što im omogućava da izgrade samopouzdanje u tom procesu.
- Na kraju, razlikovanje između discipline i kazne je ključno. Kazna može imati negativne posledice, jer može navesti dete da veruje da je loša osoba, dok disciplina daje detetu mogućnost da nauči iz svojih grešaka. Blic ističe da disciplinovanjem deteta roditelj pomaže da ono shvati da je napravilo loš izbor, dok kaznom deca mogu razviti osećaj da nisu sposobni da donesu bolje odluke.
Za roditelje je važno da prepoznaju ove greške i aktivno rade na njihovom ispravljanju, jer samo tako mogu omogućiti svojoj deci da izgrade zdrav nivo samopouzdanja koji će im koristiti kroz ceo život. Učenje iz grešaka, suočavanje s emocijama i davanje prostora za razvoj odgovornosti i samosvesti ključni su za odrastanje mentalno jakih i sigurnih individua
