U današnjem članku otkrivamo jednu zapanjujuću istinu o svakodnevnoj ishrani koja nas može ozbiljno ugroziti, a da toga nismo ni svesni. Iako su nam generacijama govorili da je voće i povrće neophodno za zdrav život, najnovija istraživanja pokazuju da u ovim namirnicama često postoje skriveni otrovi.
- Čak i kada biramo ono što se smatra najzdravijim, u pozadini se krije opasnost koja dolazi od pesticida. Ono što je posebno uznemirujuće jeste činjenica da su mnoge od ovih supstanci prisutne u hrani koju svakodnevno unosimo, često nesvesni njihovog dejstva na organizam.
Istraživanja sprovedena širom sveta pokazuju da više od tri četvrtine uzoraka svežeg voća i povrća sadrži tragove pesticida. Neke vrste, koje se ubrajaju u takozvanu „Prljavu dvanaesticu“, posebno su pogođene. Jagode i spanać već godinama prednjače na toj listi zbog toga što se pri uzgoju ovih biljaka koristi veliki broj hemikalija. Ove godine spisak je dodatno proširen, pa su se na njemu našle i vrste poput kelja, raštike, blitve, mahuna i raznih vrsta paprika. Alarmantan podatak je da su kod pojedinih paprika zabeleženi tragovi čak petnaest različitih pesticida, što jasno govori o stepenu tretiranja.
Ono što dodatno zabrinjava jeste da se pesticidi ne zadržavaju samo na spoljašnjoj površini. Studije sprovedene u Švedskoj pokazuju da se ove materije mogu akumulirati u organizmu, kako kod odraslih, tako i kod dece. Ipak, postoji tračak nade jer je ljudsko telo sposobno da se u periodu od svega dve sedmice delimično oslobodi ovih toksina, pod uslovom da se prestane sa unosom kontaminiranih namirnica. To je važan podsetnik da male promene mogu imati veliki značaj za dugoročno zdravlje.
- Nije tajna da pesticidi izazivaju ozbiljne posledice. Mnoge studije ih dovode u vezu sa spontanim pobačajima, oštećenjima ploda u trudnoći i razvojnim problemima kod dece. Zato stručnjaci sve glasnije apeluju da potrošači, kad god je moguće, biraju organsku hranu ili da barem preduzmu određene korake kako bi smanjili količinu otrova na namirnicama. Iako nije moguće potpuno ukloniti sve hemikalije, postoje metode koje značajno pomažu u smanjenju njihovog prisustva.
Jedna od najjednostavnijih metoda jeste potapanje namirnica u rastvor morske soli i vode. Dovoljno je da se jedna kašika soli pomeša sa čašom vode, a zatim se voće ili povrće potopi na pola sata. Nakon toga, potrebno je temeljno isprati namirnice i one su znatno sigurnije za konzumiranje. Još jedan efikasan način je upotreba sirćeta i vode u odnosu jedan prema četiri. Ova mešavina posebno se preporučuje za jabuke i drugo voće sa glatkom korom jer uspešno uklanja većinu spoljašnjih ostataka pesticida.
Zanimljiv metod uključuje kombinaciju sode bikarbone i limunovog soka. Potrebno je izmešati jednu kašiku limunovog soka sa dve kašike sode u čaši vode i dobijenom tečnošću poprskati voće i povrće. Nakon što odstoje oko petnaest minuta, dovoljno ih je isprati pod mlazom vode. Najtemeljniji postupak, iako zahteva više truda, koristi kombinaciju sirćeta, sode bikarbone, ekstrakta grejpa i vode. Ovaj sprej dokazano neutralizuje veliki deo prisutnih pesticida i pruža dodatnu sigurnost onima koji žele da zaštite svoje zdravlje.
Stručnjaci takođe savetuju da se potrošači informišu o vrstama povrća koje su prirodno manje izložene pesticidima. Kukuruz je jedan od primera jer ima zaštitnu opnu, dok crni i beli luk imaju čvrstu ljusku koja štiti unutrašnjost. Zamrznuti slatki grašak je takođe bolji izbor jer se nalazi u mahunama koje služe kao prirodna barijera. Pored toga, šparoge su bezbednije jer se beru rano i brzo rastu, pa imaju manje potrebe za hemijskim tretmanima. Kupus, cvetača, šargarepa i gljive imaju prirodne barijere koje dodatno smanjuju količinu pesticida u njima.
Kada shvatimo koliko otrova može da se zadrži na hrani koju svakodnevno unosimo, jasno je da svaka mala promena u načinu pripreme može imati ogromnu vrednost. Svesnost o tome šta unosimo u svoj organizam ključna je za dugoročno zdravlje. Možda ne možemo uvek birati savršeno čistu hranu, ali možemo preduzeti korake koji značajno smanjuju rizik. Dovoljno je ponekad samo pogledati vodu nakon pranja povrća i voća da bismo uvideli koliko se toga skriva na našim tanjirima. Ove jednostavne navike, primenjene dosledno, mogu značiti razliku između zdravog tela i organizma preopterećenog toksinima, a to je odluka koju vredi doneti svakog dana.
