Verovanja o drveću i bilju koja su prenošena kroz istoriju kod naših predaka, naročito među starim Slovencima, pružaju bogat uvid u to kako je priroda bila poštovana i kako su biljke doživljavane ne samo kao korisne, već i kao nosioci duhovnih vrednosti. Evo nekih od najzanimljivijih verovanja i biljaka koje bi trebalo da krasile dvorište prema tim starim običajima, ali i biljaka koje treba izbegavati:
Biljke koje treba imati u dvorištu:
-
Čuvarkuća i perunika – Ove biljke su bile postavljane na krovove kuća jer se verovalo da štite od groma. Prema verovanjima, one imaju zaštitnu ulogu, čineći dom sigurnim.
-
Hrast lužnjak – Hrast je jedno od svetih drveća, simbol dugovečnosti. Smatra se da hrast donosi sreću i stabilnost, a njegova krošnja je poznata po svom hladovini, koja pruža prijatan odmor u vrućim danima. Hrastovi su često povezivani sa svetim mestima, a takođe se verovalo da drvo ovog stabla pruža dug život.
-
Lipa – Lipa je za Slovene bila sveto drvo, a njeni cvetovi su korišćeni u lekovite svrhe. Pored toga, pčele vole lipu, pa je ovo drvo bilo važno za pčelarstvo. Lipov ugalj je imao i funkciju pročišćavanja vode. Međutim, lipu je trebalo saditi sa strane, blizu, ali ne iznad mesta za sedenje, kako bi se izbeglo negativno dejstvo iznad glavne oblasti okućnice.
-
Vrba – Iako je vrba bila simbol za kažnjavanje dece u starim vremenima, njeni izdanak i grančice su bile lekovite. Kora vrbe je korišćena u narodnoj medicini, naročito za lečenje prehlada.
-
Glog – Glog je bio verovano snažna zaštita od zlih sila, kao i lek za srčane bolesti. Zbog svoje otpornosti, glog je bio odličan za formiranje živih ograda. Njegove bobice su korišćene za pripremu džemova, sokova i čajeva.
-
Dren – Dren je bio simbol zdravlja. Zreli plodovi drema koristili su se za pravljenje lekovitih napitaka, a verovalo se da drži zle duhove podalje. Za Đurđevdan, dren je bio koristan za ukrašavanje kuće.
-
Jabuka – Jabuka je bila jako važna u narodnoj tradiciji, iako se verovalo da se ne treba jesti pre Petrovdana, jer jabuka tada simbolizuje budući prosperitet, ljubav i zdravlje.
-
Šljiva – Šljiva je bila najvažnija biljka za Srbe, naročito sorta požegača, koja je pogodna za sušenje i pripremu rakije. Pored toga, šljive su imale i duhovnu vrednost u narodnim običajima.
Biljke koje treba izbegavati:
-
Bagrem – Verovalo se da bagrem donosi nesreću, jer je njegov stari naziv bio “nerod”. Bagrem je takođe bio nepoželjan u blizini kuće, jer su njegovi koreni mogli oštetiti temelje kuće. Takođe, kalemljenje bagrema nije bilo preporučljivo.
-
Orah – Orahovo drvo, iako donosi plodove, smatrano je lošim izborom za dvorište. Verovalo se da nosi nesreću i smrt, zbog snažnog korenja i senke koja je padala na kuću. Orah se nije preporučivao u neposrednoj blizini doma.
Zaključak:
Kroz verovanja o drveću i bilju, naši preci su se trudili da usklade svoje živote sa prirodom, verujući u njenu moć da utiče na sreću, zdravlje i sudbinu. Čuvarkuća, lipa, hrast i glog bili su pozitivni simboli, dok su drveće poput bagrema i orah smatrani lošim izborima za okućnicu. Takva verovanja odražavaju duboko poštovanje.
