Nebojša Glogovac, jedan od najvoljenijih domaćih glumaca, suočio se sa teškom životnom borbom krajem 2017. godine, kada mu je dijagnostikovan karcinom pluća. Imao je tek 48 godina kada je počeo da oseća prve simptome – uporan kašalj, otežano disanje i hronični umor koji nije mogao da objasni.
Na prvi pogled sve je delovalo kao obična prehlada ili posledica iscrpljenosti od brojnih pozorišnih i filmskih uloga, ali ubrzo se ispostavilo da je reč o ozbiljnoj bolesti.
Lekari su mu ubrzo rekli da boluje od vrste karcinoma kod koje se metastaze pojavljuju već u prvim fazama, što je značilo da je bolest bila daleko od početne kada je otkrivena. Vest je bila šokantna i za njega i za njegovu porodicu. Iako je bio čovek snažnog duha, morao je da se suoči sa činjenicom da mu je zdravlje ozbiljno ugroženo i da je pred njim neizvesna borba.
- U želji da pronađe izlaz, Nebojša se obratio jednoj renomiranoj klinici u Nemačkoj, poznatoj po savremenim metodama lečenja i dijagnostike. Analize su bile planirane da traju pet dana, ali su lekari već trećeg dana doneli konačan sud – izlečenje nije bilo moguće. Ta rečenica promenila je sve. Umesto da nastavi iscrpljujuću borbu kroz neizvesne terapije, odlučio je da se vrati u svoju zemlju, među svoje najbliže, i da preostalo vreme provede u krugu porodice.
Po povratku u Beograd, najviše se posvetio deci – ćerki Sunčici i sinovima Milošu i Gavrilu. Njegova supruga Milica bila je uz njega iz dana u dan, pružajući mu oslonac i snagu u trenucima kada je telo slabilo. Uprkos bolesti, Nebojša je zadržao ono što ga je činilo posebnim – blagost, toplinu i smisao za humor. Njegov otac je kasnije govorio da je i u poslednjim satima umeo da se našali, pokazujući unutrašnju snagu i želju da drugima olakša bol zbog njegovog stanja.
Poslednji dani bili su ispunjeni tišinom i blizinom najdražih. Dok je primao terapije, porodica je bila pored njega, čineći sve da se oseća voljeno. Njegova žena mu je stalno bila oslonac, a on je, uprkos bolu, nalazio način da pokaže zahvalnost i ljubav. Iako je bolest brzo napredovala i oduzela mu snagu, ostao je dostojanstven do kraja.
Kada je vest o njegovoj smrti objavljena u februaru 2018. godine, čitav region je bio potresen. Samo nekoliko meseci nakon što je saznao da je bolestan, publika je ostala bez jednog od najtalentovanijih glumaca svoje generacije. Na dan komemoracije, 12. februara, velika sala Jugoslovenskog dramskog pozorišta bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Tu su bili njegovi kolege, prijatelji, poštovaoci i brojni građani koji su želeli da se oproste. Atmosfera je bila obeležena tugom, ali i poštovanjem prema umetniku koji je svojim radom i ličnošću osvojio srca mnogih.
- Dva dana kasnije, sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Pored porodice, prisustvovali su brojni ljudi iz kulturnog i javnog života, ali i obični građani koji su želeli da odaju poslednju počast čoveku čije uloge i dela nikada neće biti zaboravljeni. Njegov odlazak bio je veliki gubitak ne samo za porodicu i prijatelje, već i za domaću umetnost i sve one koji su ga voleli gledati na sceni i ekranu.
Nebojša Glogovac je ostavio neizbrisiv trag u kinematografiji i pozorištu. Njegove uloge u filmovima i serijama i dalje žive, prenoseći emocije i poruke publici i nakon njegove smrti. Bio je poznat po sposobnosti da likove učini životnim, da im udahne dubinu i istinitost koja je dirala publiku. Njegov talenat nije se ogledao samo u glumi, već i u načinu na koji je prenosio ljudskost, emociju i toplinu kroz svaki svoj nastup.
Sećanje na njega traje i danas. Za mnoge ljude on nije bio samo glumac, već simbol posvećenosti umetnosti i čovek koji je svojom harizmom osvajao i one koji ga nisu lično poznavali. Njegova prerana smrt bila je podsetnik na to koliko je život krhak i nepredvidiv. Istovremeno, ostavila je snažnu poruku da umetnost, dobrota i ljudski trag ostaju i onda kada fizički napustimo ovaj svet.
Njegov život i delo ostali su urezani u kolektivno pamćenje kao primer kako se ljubav prema umetnosti i ljudima može spojiti u jedno. Publika ga se seća sa toplinom, a njegova dela i dalje inspirišu mlade glumce i podsećaju gledaoce na moć istinske umetnosti. Upravo ta sećanja i uloge čine da on i danas živi, jer umetnici poput njega nikada zaista ne odlaze – ostaju prisutni kroz svoje delo i kroz emocije koje su ostavili ljudima.
