U današnjem članku vam pišemo na temu života i odlaska Halida Bešlića, pevača čiji je glas obeležio decenije i koji je ostavio dubok trag u srcima ljudi širom Balkana. Njegova smrt donela je veliku tugu, ali ono što je iza sebe ostavio nastavlja da živi kroz pesme, sećanja i ljubav koju je darivao ljudima.
- Halid je preminuo u 72. godini života, posle duge i teške borbe sa bolešću. Ipak, do poslednjeg trenutka nije želeo da pokaže slabost niti da se preda. Njegove misli bile su okrenute ka unucima, maloj Lamiji i Belminu Kanu, koji su mu bili najveća radost i snaga. Govorio je da želi da ga pamte kao nasmejanog i vedrog dedu, a ne kao čoveka koji je slomljen bolešću. Ta snaga, koju je crpeo iz ljubavi prema porodici, pratila ga je sve do poslednjeg daha.
U trenucima kada su se nada i strah smenjivali, oslonac je pronalazio u supruzi. Govorio joj je da mora ostati hrabra, jer će njihovi unuci biti razlog da nastavi dalje. Njegova želja za očuvanjem porodične topline najbolje pokazuje šta je za njega bilo najveće bogatstvo – porodica. Ljubav je za Halida bila temelj života, a njegovi unuci njegovo najveće nasleđe.
Njegov muzički saradnik i dugogodišnji prijatelj Mili prisetio se poslednjih trenutaka provedenih s Halidom. Otkrio je da ga je više od sopstvenog zdravlja mučila briga za suprugu. Njihova pesma “Sejda”, posvećena ženi koju je voleo, ostaje simbol te posvećenosti i ljubavi. Kako je istakao Mili, Halid je kroz celu karijeru bio primer kako jedan umetnik treba da se odnosi prema poslu i publici – s poštovanjem i iskrenošću. Njegova dobrota bila je urezana u svaku pesmu i svaki nastup.
- U domaćim izvorima poput portala Kurir naglašeno je da su Halidovi poslednji dani bili obeleženi optimizmom i željom da ostane u sećanju unucima. Iako je bio svestan težine bolesti, nikada nije prestajao da veruje u oporavak. Govorio je da će sve biti dobro, želeći time da pruži utehu i onima oko sebe. Upravo ta vera i nada činile su ga posebnim – čovekom koji je davao snagu drugima čak i dok se sam borio.
Mnoge kolege s muzičke scene isticale su da je Halidov odlazak veliki gubitak, ali da ono što je stvorio ostaje zauvek. Njegove pesme, pune emocije i iskrenosti, nastaviće da žive kao uteha onima koji su ga voleli. Svaka pesma koju je pevao nosila je deo njegovog karaktera, deo priče o ljubavi, porodici i životu – vrednostima koje su za njega bile iznad svega.
Kako navodi RTS, Halid je bio umetnik koji je znao da spoji generacije. Njegove pesme pevale su se podjednako na svadbama, u kafanama i na koncertima. Ljudi su u njima pronalazili delove sopstvenih priča, a to je i razlog zašto će njegova muzika živeti i dalje. Ljubav koju je preneo kroz umetnost ostaje kao večni trag, jer ono što dolazi iz srca ne može nestati.
- Komemoracija i sahrana zakazane su za 13. oktobar, a očekuje se veliki broj ljudi koji će doći da mu odaju poslednju počast. Njegov odlazak ostavio je prazninu, ali, kako je rekao njegov saradnik Mili, tu prazninu popunjava delo koje je ostavio iza sebe. Njegov život bio je prožet pesmom i ljubavlju, i to je ono što ostaje kao trajna vrednost.
U tekstovima koje prenosi Avaz, naglašava se da će Halid ostati zapamćen ne samo kao veliki pevač, već i kao čovek koji je bio simbol dobrote i topline. Njegova skromnost i bliskost s publikom učinile su ga posebno voljenim. Za mnoge je bio više od umetnika – bio je glas jedne generacije i oslonac u trenucima kada su ljudi tražili utehu u muzici. Njegov osmeh i jednostavnost ostali su deo uspomena svih onih koji su imali priliku da ga upoznaju.
- Na kraju, Halidov odlazak ne znači i kraj njegove priče. To je samo prelazak u večnost, gde će njegove pesme nastaviti da ga oživljavaju svaki put kada ih neko zapeva. Njegova borba, ljubav prema unucima i supruzi, kao i beskrajna posvećenost muzici, čine ga besmrtnim u srcima svih koji su ga voleli. Halid Bešlić nastaviće da živi kroz melodije, kroz uspomene i kroz svaku emociju koju je ostavio svojoj publici. Njegova muzika ostaje večna uteha i svedočanstvo jednog života ispunjenog pesmom i dobrotom.
