Smrt je tema koja od pamtivieka intrigira čovečanstvo, ali odgovori na to šta se zaista događa u tim poslednjim trenucima ostaju obavijeni misterijom. Umesto da se bavi onim što dolazi posle, američki lekar Džejms L. Halenbek posvetio je godine istraživanju fizioloških i psiholoških promena koje prate kraj života. Njegova otkrića pružaju fascinantan uvid u redosled u kojem naše telo postepeno gasi svoja čula.

Ljude od davnina intrigira pitanje šta se dešava nakon smrti. Da li postoji zagrobni život, ili je smrt konačan kraj svega? Umesto da spekuliše o nepoznatom, američki lekar Džejms L. Halenbek fokusirao se na ono što možemo proučavati – trenutke neposredno pre smrti i fiziološke procese koji tada nastupaju. Njegova istraživanja otkrila su tačan redosled u kojem se čula gase, bacajući novo svetlo na iskustvo umiranja i mogući subjektivni doživljaj onih koji prolaze kroz taj proces.

Halenbek je profesor na Univerzitetu Stanford i autor brojnih medicinskih knjiga, među kojima je i “Perspektive palijativne nege”. Njegovo istraživanje ima za cilj unapređenje kvaliteta brige o pacijentima u terminalnoj fazi bolesti. On naglašava da je izuzetno važno da lekari i medicinsko osoblje razumeju šta se tačno događa u poslednjim trenucima života, kako bi smanjili patnju i pružili maksimalnu moguću utehu umirućima.

Prema njegovim saznanjima, prvo što nestaje kako se smrt približava jeste osećaj gladi i apetita. Telo, koje više ne može da procesuira hranljive materije, postepeno smanjuje potrebu za hranom. Mnogi pacijenti u terminalnoj fazi bolesti prirodno prestaju da jedu, što može biti zabrinjavajuće za njihove porodice. Međutim, ovaj proces je sasvim prirodan i ne izaziva fizičku bol, već predstavlja način na koji se organizam priprema za kraj.

Nakon gubitka apetita, nestaje i osećaj žeđi. Iako možda deluje okrutno ne ponuditi vodi umirućem, u ovoj fazi telo više ne može da je apsorbuje, pa čak ni hidratacija ne donosi olakšanje. Medicinski timovi obezbeđuju vlaženje usana i usta kako bi sprečili nelagodnost, ali unutrašnja potreba za tečnošću se postepeno gasi.

Kako se telo približava kraju, gubi se sposobnost govora. Iako glasne žice i dalje funkcionišu, mozak više ne šalje signale potrebne za formiranje reči. Zbog toga umirući neretko postaju tihi, a komunikacija se svodi na kontakt očima ili stisak ruke. Neki pacijenti u ovoj fazi izražavaju mimikom osećanja, dok drugi tonu u stanje slično snu.

Vid je sledeće čulo koje se gasi. Slike postaju mutne, a svetlost se percipira kao sve slabija. Mnogi umirući tvrde da vide svetla, figure ili preminule bližžnje, što neki stručnjaci tumače kao posledicu promena u mozgu usled smanjenog dotoka kiseonika. Ove vizije su često utešne i mogu olakšati proces prelaska.

Osećaj dodira nestaje ubrzo nakon vida. Pacijent više ne oseća fizički kontakt, ali emocionalna povezanost sa prisutnima može i dalje biti jaka. Mnogi medicinski radnici preporučuju da porodica drži ruku umirućeg, jer to može imati smirujući efekat, čak i kada osoba ne registruje dodir na svestan način. Sluh je obično poslednje čulo koje se gubi. To znači da i kada osoba ne može da govori, pije ili reaguje na dodir, još uvek možda može da čuje glasove bližnjih. Zbog toga je požljno da porodica razgovara sa umirućim, priča utešne priče ili pusti umirujuću muziku, jer to može pružiti osećaj mira i sigurnosti.

Dok proces umiranja napreduje, telo ulazi u stanje poznato kao “aktivno umiranje”. Ovo se obično događa u poslednjih nekoliko dana života i karakteriše ga dubok umor, povremeni trenuci konfuzije i postupno smanjenje svesti. Disanje postaje plitko i nepravilno, sve dok ne dođe do poslednjeg daha. Iako su fiziološke faze smrti relativno predvidljive, subjektivno iskustvo umiranja može biti različito kod svake osobe. Neki ljudi opisuju osećaj mira i olakšanja, dok drugi imaju vizije ili osećaj prelaska u nešto veće od života.

Savremena medicina i palijativna nega usmerene su na to da poslednji trenuci života budu što bezbolniji i dostojanstveniji. Razumevanje procesa umiranja može pomoći ne samo lekarima i medicinskim radnicima, već i porodicama, omogućavajući im da pruže umirućem potrebnu podršku i ljubav do samog kraja.

 

Preporučujemo

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here