Dr. Petar Borović, jedan od najvećih zagovornika stavova o štetnosti kafe, često ističe da je kafa najopasniji izbor za naš organizam. Prema njegovim tvrdnjama, kafa nije samo navika, već i ozbiljan problem za zdravlje, jer se u njenoj osnovi nalazi kofein, koji je otrovna biljka i svrstava se u grupu droga. Borović ne oklevava da upotredi drastične reči kada govori o kafi, tvrdeći da je ona ubedljivo najštetnija namirnica koju ljudi dobrovoljno unose u organizam.
Jedan od najistaknutijih argumenata koje Borović iznosi je da je kofein visoko zavisan, svrstavajući ga na peto mesto na listi supstanci koje uzrokuju zavisnost, odmah iza heroina, nikotina, kokaina i alkohola. Ovaj podatak izaziva zabrinutost, jer iako mnogi uživamo u kafama, možda nismo svesni ozbiljnosti koje ona može da izazove na fiziološkom nivou.
Ali štetnost kafe ne prestaje na njenoj zavisnosti – Borović upozorava na dugoročne posledice koje ona može imati na zdravlje, naročito na kosti. On navodi da kofein u organizmu ostaje između 68 i 72 sata i blokira apsorpciju kalcijuma i magnezijuma, što može uzrokovati osteoporozu, naročito kod žena. Kosti, koje su u stalnoj obnovi, ne mogu pravilno da se obnavljaju bez odgovarajuće količine kalcijuma, što može dovesti do slabih i lomljivih kostiju, a žene koje ulaze u menopauzu posebno su podložne ovom problemu.
S obzirom na ove tvrdnje, postavlja se pitanje: da li kafa bez kofeina predstavlja bolji izbor za one koji žele da uživaju u njenom ukusu, ali izbegnu štetne posledice kofeina? Dr. Borović tvrdi da kafa bez kofeina zapravo ne postoji, jer se samo smanjuje sadržaj kofeina, ali ona i dalje zadržava brojne druge štetne komponente. Na primer, kako bi se smanjio procenat kofeina, zrno kafe se obrađuje hemijskim metodama, kao što je uranjanje u kiselinu. Ove hemikalije čine da kafa postane kisela i, prema Borovićevim rečima, često izaziva gastritis.
Drugi negativni aspekt kafe je njen uticaj na zdravlje srca. Borović tvrdi da kofein podstiče srce da ubrza svoj ritam, a nakon toga ostane u stanju napetosti tokom naredna tri sata. Ovaj efekat izaziva poremećaj u normalnom funkcionisanju srca, što može imati ozbiljne dugoročne posledice, naročito u kombinaciji s drugim štetnim supstancama, kao što su cigarete. Kafa i cigarete zajedno stimulišu simpatička i parasimpatička vlakna, što je nenormalan način na koji srce funkcioniše.
Još jedan ozbiljan problem koji Borović ističe je kombinacija kafe i mleka. On objašnjava da kafa u kombinaciji s mlekom stvara hemijski spoj koji ljudski organizam ne može da razgradi. Kazein, protein iz mleka, u kombinaciji s kofeinom stvara supstancu koja uzrokuje probleme sa varenjem, nadutost i druge neprijatne simptome. Dakle, kafa s mlekom, prema Boroviću, predstavlja još veći izazov za organizam nego kafa bez mleka.
Za sve one koji nisu spremni da se odreknu kafe, dr. Borović nudi alternativu. Preporučuje sveže ceđene sokove, bogate vitaminom C, kao što su limun, pomorandža, kivi, jagode, maline i ribizle. Ovi sokovi brzo i efikasno mogu da nas podstaknu da se probudimo i da napunimo organizam zdravim nutrijentima, bez negativnih posledica koje kafa ima. Takođe, dobar izbor je i šolja tople čokolade ili limunada s medom, koja može pružiti osveženje i energiju, ali bez štetnih efekata kofeina.
Iako je teško odustati od kafe, naročito zbog njenog sveprisutnog mesta u društvenim ritualima i njenog učinka na raspoloženje, važno je razmisliti o posledicama koje konzumacija ove napitke može imati na naše zdravlje. Dr. Borović svojim stavovima izaziva duboko razmišljanje o tome da li bi bilo bolje da potražimo zdravije alternative koje nas mogu podstaknuti i osvežiti bez rizika za naše telo.
