Amir Nino Rešić, jedan od najpoznatijih izvođača narodne muzike s prostora bivše Jugoslavije, iza sebe je ostavio brojne hitove i nezaboravne nastupe, ali i priču o teškim životnim iskušenjima koja su ga pratila. Jedan od najmračnijih trenutaka u njegovom životu, koji je zamalo završio tragično, bio je pokušaj samoubistva. Ovaj dramatični događaj ostavio je dubok trag na njega i ljude iz njegove okoline, ali je ujedno pokazao šta znači imati pravog prijatelja u najtežim trenucima.
Nino je, kako se priča, bio u stanju duboke emocionalne krize nakon žestoke svađe sa svojom tadašnjom suprugom. Osećaj usamljenosti i bespomoćnosti doveo ga je do ivice. Toliko je bio klonuo duhom da je odlučio da prekine svoj život, misleći da više nema izlaza iz situacije u kojoj se nalazio. Jedne večeri, u trenutku potpune beznadežnosti, popio je šaku tableta za smirenje. Ovaj potez bio je vapaj za pomoć, ali ujedno i ozbiljna pretnja njegovom životu.
U tim trenucima tame, jedina osoba kojoj je mogao da se obrati bio je njegov prijatelj i koleginica Snežana Đurišić. Njih dvoje su, osim profesionalne saradnje i zajedničkog dueta koji je bio veliki hit, imali i duboko prijateljstvo. Nino je osećao da Snežana može da razume njegovu bol i da je dovoljno snažna da mu pruži podršku. Pozvao ju je telefonom i u emotivnom razgovoru priznao šta je uradio. Ponavljao je da više ne može da izdrži pritisak života i da želi da se ubije.
Snežana je, kako bi svaki pravi prijatelj i dobar čovek uradio, reagovala brzo i odlučno. Uprkos šoku zbog onoga što je čula, ostala je pribrana i odmah kontaktirala Hitnu pomoć. Zahvaljujući njenom brzim razmišljanju i pravilnoj reakciji, medicinski tim je stigao na Ninovu adresu na vreme. Prevezen je u bolnicu, gde su mu lekari isprali želudac i nekoliko dana ga zadržali na odeljenju kako bi se oporavio. Ovaj postupak mu je, doslovno, spasio život.
Sam Nino je kasnije u svojim intervjuima otvoreno govorio o ovom teškom periodu i o tome kako mu je Snežana spasila život. „Ne sećam se kada je to tačno bilo, ali znam da sam popio gomilu tableta i pozvao koleginicu Snežanu Đurišić da joj kažem šta sam uradio. Ona je, kao i svaki dobar čovek i dobar psiholog, na vreme reagovala. Pozvala je Hitnu pomoć, čiji su me službenici prevezli na Vojnomedicinsku akademiju, gde su mi isprali želudac i nekoliko dana ostavili na odeljenju,“ rekao je Nino.
Govorio je i o fizičkoj i emotivnoj boli koju je tada osećao. „Sećam se, kad sam se razbudio, osetio sam užasan bol koji mi je prouzrokovao kateter,“ dodao je, aludirajući na neprijatnosti koje je doživeo tokom medicinske intervencije. Ipak, taj bol bio je mali u poređenju s težinom koju je osećao u svom srcu pre nego što mu je pomoć ukazana.
Ovaj događaj bio je prekretnica u Ninovom životu. Nakon toga, počeo je da sagledava stvari iz drugačije perspektive i trudio se da pronađe unutrašnji mir. Njegov odnos sa Snežanom Đurišić postao je još snažniji, a on je često isticao koliko joj je zahvalan za sve što je učinila za njega. „Ona je uvek bila tu za mene, kao prijatelj i kao podrška. Bez nje, ko zna kako bi se sve završilo,“ rekao je Nino u jednom od svojih poslednjih intervjua.
Ovaj teški period ostao je deo Ninovog životnog puta, ali i podsetnik koliko je važno imati ljude na koje možemo da se oslonimo u trenucima kada nam je najteže. Priča o Snežaninoj brzoj reakciji i spremnosti da pomogne podseća nas na značaj empatije i prijateljstva, kao i na to da je uvek važno tražiti pomoć kada se suočavamo sa problemima koji nas prevazilaze.
Na kraju, Nino Rešić ostaje zapamćen ne samo po svom muzičkom talentu i hitovima, već i po svom ljudskom liku, sa svim vrlinama i manama. Njegova priča, iako bolna, služi kao inspiracija svima koji se bore s teškim trenucima, podsećajući nas da život uvek vredi živeti i da nikada nismo sami u svojim borbama.
